ROBIJAĆE 15 GODINA ZA UBISTVO SESTRE ČIJE JE TELO DRŽALA U ZAMRZIVAČU: Sudija celo leto pisao obrazloženje presude

Na 53 stranice, od čega su 52 obrazloženje, napisana je presuda Smiljani Srnec (45), nezaposlenoj prodavačici, za ubistvo sestre Jasmine u leto 2000. u porodičnoj kući u Palovcu.

Problem je u proteku vremena, po čemu je ubistvo u Palovcu i dospelo na naslovnice svetskih medija jer je od počinjenja do pronalaska ubijene proteklo nepunih 19 godina. Telo Jasmine Dominić nađeno je 16. februar prošle godine kad je otvoren zamrzivač i otkriven zločin.

“Upravo su svedoci, ćerka optužene i njen vanbračni suprug (oni se u objavljenoj presudi na stranici varaždinskog suda, kao i svi ostali svedoci i veštaci navode samo s inicijalima, op.a.) odlučili da pomere stari zamrzivač, da je Katarina Dominić Srnec govorila da imaju visok račun za struju, da to samo troši struju i da će oni to rešiti, a što je govorila u svom iskazu Nada Sabol, ujna Smiljane Srnec”, navodi se u presudi.

Nakon što je “secirao” odbranu Smiljane Srnec, koja je po oceni sudskog veća neistinita, neživotna, sudija Brđanović u obrazloženju presude analizirao je i sve sprovedene dokaze, iskaze svedoka, nalaze veštaka, osvrnuo se na prigovore advokata optužene.

“Jasno stoji utvrđenje da je zamrzivač na početku uviđaja bio zatvoren, da je tokom uviđaja otvoren, da ju je otvorio neko od policijskih službenika, tako da je nakon pravosnažnosti tog rešenja sasvim izlišno ponavljati o tome da li je pre početka uviđaja zamrzivač bio zatvoren.”

Osvrnuo se sudija i na spekulacije da je zamrzivač bio premeštan tokom poplava i utvrdio kako je tačno da je tih poplava bilo, ali nikad vatrogasci nisu intervenisali u kući porodice Srnec, i to je potkrepljeno dokumentima iz beležnice zapovednika palovečkog DVD-a. Iako se kao uzrok smrti navode povrede nanesene tupo-tvrdim predmetom, intrigantno je da na sekiri, čekićima i poluzi koji su izuzeti nekoliko dana nakon otkrića tela iz šupe kraj kuće u Palovcu nisu nađeni DNK tragovi žrtve i nijedan od tih predmeta nije bio sredstvo izvršenja zločina, kako se spekulisalo.

“Činjenica da je poklopac zamrzivača zalepljen tako da niko ne može tako lako da otvori zamrzivač i vidi sadržaj ukazuje kao indicija na zaključak da su svi predmeti i telo u zamrzivač stavljeni istovremeno. Navedeno upućuje da je telo stavljeno u zamrzivač, a potom po njemu smrznuta hrana, a nakon toga je počinilac zalepio poklopac, nakon čega je ovaj zamrzivač prestao da se koristi u domaćinstvu, iako je ostala uključena sve te godine od leta 2000. do 15. februara 2019. gotovo punih 19 godina. Navedeno jasno ukazuje na cilj koji je optužena kao počinitelj htela da ostvari, da niko ne može jednostavno i slučajno iz znatiželje ili potrebe da otvoriti zamrzivač i da je na taj način dodatno nastojala da prikrije svoje nedelo”, piše u obrazloženju presude zašto je i kako prikrila ubistvo sestre.

Selektivan iskaz

Sudija je analizirao i deo iskaza ćerke optužene koja je svog dedu Martina Dominića opisala kao nasilnog prema Jasmini i to joj se urezalo u pamćenje kao detetu sa tri ili četiri godine.

"Radi se o iskazu svedoka koji je lično zainteresovan za ishod postupka te koji iskazuje selektivno, odgovarajući na pitanja koja terete optuženu nesćanjem ili izbegavajući odgovor, a sećajući se događaja iz doba kad je imala tri ili četiri godine, a od kojih je proteklo 20 i više godina u vreme kazivanja", obrazlaže sudija.

Ni iskaz ćerke Smiljane Srnec, među ostalim, nije doprineo njenoj obrani nego, naprotiv, sudsko veće smatralo je da je on neuverljiv.

Ćerka, inače, nije morala da svedoči, tu su blagodat iskoristili Smiljanin suprug Ivica i majka Katarina.

"Konačno, obrana optužene u kojoj poriče da bi ubila sestru, ne daje odgovor na ključno pitanje, kako se telo žrtve našlo u zamrzivaču u kući u kojoj je živela sve ove godine ako upravo ona nije počinitelj ubistva", piše u presudi.

Smiljana Srnec moraće da plati, ako presuda postane pravosnažna, paušalni iznos od 2.000 kuna sudskih troškova, i 20.000 kuna za veštačenja.

Advokat još nije podneo žalbu

Smiljana Srnec presudu je primila u varaždinskom zatvoru, a njen advokat do srede još nije podneo žalbu na prvostepenu presudu. Naime, rok za žalbu je 15 dana po prijemu presude, a kako su bili godišnji odmori, tek kad sud dobije dostavnicu da je primio presudu, počinju da teku rokovi za žalbu, ali ona bi uskoro trebalo da bude podnesena.

Nakon što varaždinski Županijski sud primi žalbu, proslediće kompletan spis Vrhovnom sudu koji će nakon toga odlučivati o žalbi. S obzirom na maksimalnu zatvorsku kaznu, tužilaštvo nema razloga da podnosi žalbu, međutim može da iskoristi to svoje pravo.

Smiljana Srnec može i pre pravosnažnosti presude da traži da se uputi na izdržavanje zatvorske kazne, a u tom bi slučaju to bila kaznena ustanova u Požegi, gde kaznu izdržavaju osuđenice. Ali, malo je verovatno da će to učiniti jer ionako smanjene i ograničene posetečlanova porodice zbog epidemije koronavirusa bili bi još teži s obzirom na to da joj porodica živi na oko 20 kilometara od Varaždina.

Kurir.rs/Jutarnji.hr