MILAN JE 44 GODINE PROVEO NA MORU, A SAD SE VRATIO NA SVOJE OSTRVCE: Tu jedini živi, a kaže da mu samo jedna stvar fali!

Nakon što je putovao svetom s Tankerskom plovidbom pune 44 godine, kapetan Milan Mandić (66) se vratio na svoje ostrvce Babac, na kojem je sad jedini stanovnik. Kaže da mu ništa ne fali osim struje.

Pričao je šta radi po ceo dan, sad kad je sam.

"Odem barkom do Turnja po spizu, uvatim koju ribu za ručak. Nema ribe jer ih koće nemilice love, stružu mrežama o dno i sve živo pokupe, uključujući periske... Prošetam u brdo, sakupljam drva za zimu. Masline su ove godine slabo rodile. Uskoro ću uređivati brod, čim krenu bure, a kad kiša pada, pletem boce. Problem je jedino što ne znam da stanem dok ne završim, a za svaku mi treba oko četiri sata. Ispleo sam ih dosad 20-ak i sve podelio", kaže bivši mornar.

Na pitanje novinara da li bi mu možda lepše bilo udvoje, odgovorio je da nijedna žena ne bi tu došla da živi.

"Neće nijedna. I ne treba! Ne volim ja baš kad ima ljudi, a leti ih bude kao mrava. Nemam ja ništa ni protiv koga, ali volim mir i tišinu. Kad čujem osu i muvu u letu, dosadne komarce. Bez buke automobila. Ne mogu da razumem ljude koji autom idu do radnje ili kafića udaljenog par koraka. Prošao sam cio svet, ali to sam video samo kod nas i u Americi", kaže Mandić koji automobil nema i ne želi da ima, pa na kopnu koristi javni prevoz.

Najdraža zemlja u kojoj je bio mu je Brazil. Najveće talase, od osam metara, doživeo je na Rtu Horn u Južnoj Americi, a najduža ruta mu je bio put od 49 dana, od Sankt Peterburga do Singapura.

"Bilo je lepih, ali i teških vremena. U Biskaju sam prošao kroz groblje brodova dok su tukli jaki talasi s Atlantika. Probudio nas je poziv upomoć u pet ujutro jer je filipinskog mornara odneo talas s jednog broda. Nismo ga našli, nije bilo šanse u tom nevremenu. Mi smo se uvek čuvali i u neveri bismo zaključali vrata od palube i nema napolje dok ne prođe. Izlazili smo na obalu kad bi ukrcavanje potrajalo, ali danas to sve ide vrlo brzo. Znali smo da se kartamo za piće dok nisu zabranili alkohol na brodu, jer se neki nisu s njim dobro nosili, pa su ga zabranili svima. Jednom su nas opljačkali gusari. Sećam se i spavanja u zaglavljenom položaju između dušeka i zida, da te ne baca po kabini dok more valja", prisetio se.

Sve je jednostavno ostavio iza sebe i osamio se na ostrvcetu.

"Ništa ne bih menjao. Samo struja fali", kaže i dodaje da kabl od struje prolazi baš preko Bapca putem do Pašmana.

"Ali Opština Filip i Jakov ne želi da uloži 500.000 kuna u trafostanicu", ljuti se pomorac.

Drugo je, kaže, sve odlično!

Kurir.rs/24sata.hr