LEKARKA IZ ZAGREBA O TEŠKOM STANJU U BOLNICAMA: Da gledate šta i mi, ne biste skidali maske 6 meseci! Situacija je grozna

Anesteziolog jedne zagrebačke bolnice, koja je i sama zaražena korona virusom, objavila je na društvenim mrežama status o stanju u bolnicama i da mediji ne izveštavaju baš sasvim realno o stanju sa korona virusa.

"I tako...

Često me pitaju ovih dana kako mi je na poslu. I da li je stvarno tako kao što mediji prikazuju ili isti prenaduvavaju situaciju?

E pa, ne da ne praduvavaju, nego je ne prikazuju dovoljno realnom. Situacija je bas grozna. Grozna za pacijente, grozna za osoblje. Prenatrpana, depresivna, haotična, kritična, zabrinjavajuća svakodnevnica koja utiče na sve nas i profesionalno i privatno.

Moja struka nikad nije bila jedna od onih makar potencijalno zabušavajućih. Anesteziološka dežurstva su sve samo ne mirna i obeležena mirnim ispijanjem kafa i neradom. Sada moje kolege i ja dežuramo toliko da smene više ni ne brojimo. Mnogi dežuraju po 4-5 vikenda u mesecu, po 6 dezurstava u 14 dana... koleginica danas odrađuje 5.vikend zaredom.

Da vidimo bar tračak nade da ce sve skoro proći, da ce ljudi koje lečimo nakon par čarobnih lekova "skočiti" izlečeni, bilo bi lakse. Ovako... sve se više punimo, punimo i punimo... Što se više puni bolnica, to se više puni i intenzivna. I imam utisak da bar 50 odsto ljudi ne shvata ozbiljno situaciju. Tako da sad evo imamo svoju Italiju koja je evo nažalost tek na svom početku. Jer biće samo gore.

Ospem se od glave do pete kad čujem teorije zavere, teorije o štetnosti maski i slične gluposti. Za pocetak - niko od nas osoblja ne bi sebe ugrožavao tim maskama ubicama, da je tome tako.

Da gledate šta gledamo mi, nabili bi svi te maske na njonje i ne bi ih skidali 6 meseci. I sedeli bi kod kuće, umesto po kafićima, rođendanima, krizmama i svadbama. Jer nikako da shvatite, da ako i ne ubije vas, ubiće vaše starije i slabije..

I da... evo i ja sam pozitivna vec par dana. Uprkos svim gore nabrojanim merama opreza. Ne znam tačno kako sam je pokupila, ali zapravo nije ni bitno. Samo se sa besom setim gomile ljudi koju sam sretala bez maski - tete u ghetaldusu koja je danima odbijala da je stavi, ljudi u prodavnici koji su mi se unosili u facu bez maske, činjenice da moja vlastita deca idu u skolu i da neka jesu, a neka nisu obavezna da nose masku...

Za sad mogu biti zahvalna na tome da imam blagi oblik. I mogu reći da boga molim da tako i ostane, jer ne želim sebi situaciju u kojoj moram u bolnicu... ne zbog osoblja - jer ono daje stoput više od očekivanog, nego zato što znam šta me tada čeka.

I tako eto... malo mi se prelila čaša.

Sorry."

Kurir.rs