GORAN JE BESKUĆNIK OD ROĐENJA: Majka me je ostavila u kesi, a bolje da nikad nisam saznao ko mi je otac (VIDEO)

Goran Raspor beskućnik je od rođenja. Majka ga ostavila kada je imao samo tri meseca ispred prodavnice.

"Broj sam našao u telefonskom imeniku. Pozvao sam je, a ona me pita: "Šta ti hoćeš od mene?" Rekao sam joj da neću ništa, samo da vidim ko je i šta je. Onda mi je rekla da neće da ima ništa sa mnom. Uopšte je ništa nije interesovalo", priča Goran.

Ipak, otkrila mu je ime njegovog oca.

Pronašao ga je na Rabu, sreli su se i razgovarali... Otac je imao svoju porodicu, ali je primio Gorana kod sebe. Živeo je s njegovom porodicom 10 godina, sve dok se otac nije razboleo i preminuo. Njegova supruga odlučila je da Goran treba da ode. Nije ga, kaže Goran, htela pod svojim krovom.

"Godinu dana nakon što je tata umro jedne noći je samo promenila bravu. Ja sam dolazio iz pekare, iz noćne smene, stavljam ključ, ne mogu da uđem u kuću. Ja kucam, a ona mi kaže: "Ti više ovde ne stanuješ", kaže Raspor.

Ponovo je postao beskućnik.

"S 32 godine sam shvatio šta je to kad imaš oca ili mamu. Do tada to nisam znao, za mene je to bila nepoznanica. Ali kako je sve ispalo - najradije bih da ih nikad nisam upoznao", kaže danas Goran.

Pokrenuo je ostavinski raspravu, obratio se Udruženju Oaza koja brine o beskućnicima. Primili su ga, pomogli mu, od Grada je sada dobio i smeštaj... Ima problema sa zdravljem, ali ne gubi nadu, veruje da ga čekaju bolji dani.

Smatra da biti beskućnik u Rijeci i nije tako strašno. Grad ima dobar program, kaže, "imaš gde da se obučeš, opereš, prespavaš". A i Riječani su spremni da pomognu, imaju razumevanja, ne osuđuju beskućnike jer znaju da je u današnje vreme izgubiti krov nad glavom, nažalost, lako.

Govoreći o svojim roditeljima kaže da im ne zamera. Koliko zna, kaže, ostavili su ga jer su bili premladi i nisu želeli bebu. Smatra da im je život zadao dovoljno udaraca za ono što su uradili.

Kurir.rs/HRT