HRVATIMA KORONA NIJE JEDINI PROBLEM: Izveštaj EU ukazuje na problem zbog koga će umirati hiljade građana

Trenutni EEA „Izveštaj 2020 - Kvalitet vazduha u Evropi“ pokazuje da je šest država članica u 2018. godini premašilo granične vrednosti Evropske unije za fine čestice (PM2,5): Bugarska, Češka, Hrvatska, Italija, Poljska i Rumunija.

Prema procenama EEA, izlaganje sitnim česticama prouzrokovalo je oko 417 000 prevremenih smrti u 41 evropskoj zemlji tokom 2018. Oko 379 000 ovih smrtnih slučajeva dogodilo se u EU-28, dok je 54.000 i 19.000 prevremenih smrti uzrokovano azotnim dioksidom ( NO2) ili prizemni ozon (O3). (Ove tri cifre procenjuju se odvojeno i ne treba ih sabirati kako bi se izbeglo dvostruko brojanje).

Prema izveštaju EEA, smanjenja emisija na evropskom, nacionalnom i lokalnom nivou u ključnim sektorima, kao i prateće politike dovele su do boljeg kvaliteta vazduha širom Evrope. Od 2000. godine emisije ključnih zagađivača vazduha, uključujući azotne okside (NOk), iz transporta su se znatno smanjile, uprkos većoj mobilnosti i povezanom povećanju emisija stakleničkih gasova u sektoru. Emisije zagađivača u oblasti snabdevanja energijom takođe su značajno smanjene, dok je napredak u smanjenju emisija iz zgrada i poljoprivrede spor.

Zahvaljujući boljem kvalitetu vazduha, oko 60.000 ljudi manje umrlo je prevremeno u 2018. godini zbog finog zagađenja vazduha nego 2009. Smanjenje smrtnosti usled azot-dioksida još je značajnije jer se broj prevremenih smrtnih slučajeva smanjio za oko 54 odsto ​​tokom poslednjih deset godina. Kontinuirana primena ekoloških i klimatskih politika širom Evrope je ključni razlog za ova poboljšanja.

„Podaci EEA dokazuju da je ulaganje u bolji kvalitet vazduha ulaganje u bolje zdravlje i veću produktivnost za sve Evropljane. Politike i aktivnosti u skladu sa evropskim ciljem nultog zagađenja vode ka dužem i zdravijem životnom veku i otpornijem društvu “, kaže izvršni direktor EEA Hans Bruinink.

„Dobra vest je da se kvalitet vazduha poboljšava zahvaljujući ekološkoj i klimatskoj politici koju sprovodimo. Međutim, ne možemo zanemariti negativne strane, odnosno činjenicu da je broj prevremenih smrti u Evropi usled zagađenja i dalje previsok. U Evropskom zelenom planu postavili smo sebi ambiciozni cilj da sve vrste zagađenja smanjimo na nulu. Ako želimo da uspemo i u potpunosti zaštitimo ljudsko zdravlje i životnu sredinu, moramo da nastavimo da smanjujemo zagađenje vazduha i svoje standarde kvaliteta vazduha više usklađujemo sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije. Na to ćemo obratiti pažnju u sledećem akcionom planu “, rekao je komesar Sinkevičius.

Evropska komisija je nedavno objavila akcioni plan u okviru Akcionog plana EU „Nula zagađenja“, u okviru evropskog zelenog plana.

Izveštaj EEA takođe uključuje veze između pandemije COVID-19 i kvaliteta vazduha. Detaljnija procena početnih podataka EEA za 2020. godinu i dodatno modeliranje usluga praćenja atmosfere od strane Kopernika (CAMS) potvrđuju ranije procene koje ukazuju na smanjenje do 60% određenih zagađivača vazduha u mnogim evropskim zemljama u kojima su uvedene mere ograničenja za proleće 2020. EEA još nije procenila moguće pozitivne zdravstvene efekte čišćeg vazduha tokom 2020. godine.

Izveštaj takođe navodi da dugotrajna izloženost zagađivačima izaziva kardiovaskularne i respiratorne bolesti, a obe grupe bolesti identifikovane su kao dodatni faktori rizika za smrt kod pacijenata sa COVID-19 bolešću. Međutim, uzročno-posledična veza između zagađenja vazduha i težine bolesti COVID-19 nije potpuno jasna i potrebne su dalje epidemiološke studije.

Kurir.rs/Jutarnji.hr