Zvuči kao crni humor, ali nije. Hrvatski ministar Darko Horvat dao je šokantan odgovor građaninu koji se požalio da je prikupio šest kilograma dokumentacije za rekonstrukciju kuće uništene zemljotresom.

"Ako nešto teži 6 ili 9 kilograma, gospodin je svedok da se može prikupiti sve što je trebalo prikupiti", rekao je. Potom je sa zadovoljstvom zaključio: "Siguran sam da se u tih šest kilograma nalazi veliki deo projektne dokumentacije koji će biti neophodan za obnovu zgrade.

Posle razornog zemljotresa koji je pogodio Zagreb 1880. godine (tada znatno manji grad), pod vođstvom bana Ladislava Pejačevića, organizovana je rehabilitacija koja je, kako piše Dragan Damjanović, "uprkos nedostatku novca i radnika, rezultirala povratkom svih korisnika i vlasnika svojim kućama i poslovima samo mesec dana nakon te razorne katastrofe ".

"U 11.30 sati car Franjo Josif I bio je obavešten o zemljotresu, a sutradan je svim šefovima javnih ustanova naređeno da saniraju javne ustanove jer im preti kiša i sneg, pa je bilo potrebno što pre reagovati i sprečiti dalje propadanje zgrada. Takođe su angažovani svi državni inženjeri koji su, podeljeni u osam grupa, započeli radove na obnovi javnih zgrada. Organizovan je poseban odbor za nadzor radova, a cilj je bio izvođenje osnovnih radova na objektima kako bi se zgrade mogle ponovo koristiti, dok bi kompletna obnova trebalo da se održi u narednim mesecima ", piše Damjanović.

To je bio slučaj u našoj prošlosti, a u našoj sadašnjosti postoje primeri, nažalost ne u našoj zemlji, da se posledice zemljotresa mogu efikasnije rešavati.

Kako će izgledati Zagreb? O tome niko nema pojma.

A nakon zemljotresa u Banovini, mladi preduzetnik Davorin Štetner - koji je, inače, ranije bio i savetnik Kolinde Grabar Kitarović - objavio je zastrašujuću priču o pokušaju obnove stare kuće u Jastrebarskom. "Nismo uspeli da je srušimo više od 15 godina, jer je Konzervatorsko odeljenje Ministarstva kulture nije dalo, uprkos višestrukim zahtevima i žalbama. Kuća je bila opšta opasnost za građane i veliko ruglo kojim su prošli bukvalno milioni ljudi jer se nalazi na najprometnijem putu u Hrvatskoj - Staroj Karlovačkoj. Tek prošle godine smo dobili odluku o rušenju, ali tek kada sam se obavezao da ću napraviti identičnu kopiju! Tražili su od mene da ne koristim stiropor za izolaciju jer nije autohtono! Stara kuća imala je sobe visoke 180 cm - da li da sagradim kuću za hobite? Naređeno mi je da prozori moraju biti od drveta bez izolovanog stakla! Naređeno mi je da kuća napred mora imati LOM, da LOM! Koliko budala poput mene mora da pristane na takve zahteve konzervatora koji su ceo projekat poskupili više od 40%!? Isti slučaj vidimo u Petrinji, Glini i drugim gradovima. Većina tih ruševina je pod zaštitom i zato nisu obnovljene na savremene, sigurne načine. Zbog takvih pravila ubijani su nevini prolaznici. Ko će odgovoriti, konzervatori? ", Napisao je na Fejsbuku.

"Ulažemo kao u civilizovane zemlje - neka se stara vizija održava spolja, ali od kojih materijala da se gradi - tako najmodernija, najsigurnija, energetski efikasna", zaključio je Štetner. Kod nas, međutim, umesto ubrzane procedure i izmena celokupnog paketa zakona koji regulišu rekonstrukciju, sve ide kao i do sada. Iz Stetnerove priče je jasno zašto je ponekad potrebna tako opsežna dokumentacija.

Svaka kancelarija mora imati osećaj svog postojanja, a papiri služe za dobijanje plate. I to je važno, a ne brza i efikasna pomoć povređenima. To čine čak i države koje češće tretiramo kao upozorenje nego kao uzor. Kao u Turskoj.

Nakon zemljotresa 1999. godine u kojem je stradalo više od 17.000 ljudi, država je donela nove građevinske propise i uvela mnogo strože standarde zemljotresa. "Od pokretanja projekta urbane obnove na istanbulskom Gaziosmanpasi 2012. godine, završili smo rekonstrukciju 1,4 miliona stanova. Upravo smo u Istanbulu obnovili 72.000 zgrada i 370.000 stanova ", rekao je turski ministar medijima. Za nekoliko godina, resorno ministarstvo u toj zemlji izvršilo je inspekcije u 800.000 zgrada sa 24 miliona stanova, odnosno u oko 65 odsto svih domova širom Turske. Kod nas još nisu poznati postupak i papirologija, igraju se kancelarije, teško je dobiti nekog od odgovornih na telefone, a ministar izliva uvrede koje vređaju zdrav razum.

Kurir.rs/24sata.hr