VELIKA HRVATSKA BRUKA: Ispovest starice iz Gline koja sa bolesnim mužem živi u kontejneru a ostala je bez kuvanog obroka!

Muž je bolestan, noću mora biti na kiseoniku. Od potresa živimo u kontejneru i ne smem da kuvam u njemu zbog muža. Ne smemo da uđemo u kuću, rekla je kroz suze meštanka Gline.

Naime, na području Gline i Petrinje pojavilo se nekoliko obavesti Štaba civilne zaštite u kojima se navodi da neki od korisnika koji su dobili topli obrok više nemaju pravo na to.

"U skladu sa odlukom Štaba civilne zaštite, od ponedeljka, 11. oktobra 2021. godine, hrana se neće deliti korisnicima koji imaju mogućnost pripreme hrane u svojim mobilnim stambenim jedinicama ili kućama. Prema odluci, od ponedeljka više nemate pravo na topli obrok", navodi se u obaveštenju Štaba.

Nikada nismo tražili da nam neko nešto da. Sve smo postigli sopstvenim rukama, ali najgore je kad vam oduzmu dostojanstvo. To me najviše boli, dodala je Danica, koja ima dve ćerke.

"Ćerka me zvala kući, ali živi u SAD, šta ćemo tamo, već smo prestari za odlazak. Nakon zemljotresa imao sam dva srčana udara. Izgubili smo sve što smo imali, a imali smo mnogo", rekla je Danica dok nas je padala blaga kiša.

Kaže da je bilo i popisivača.

"Došla je ljubazna devojka da nas popiše. Pitala nas je kako smo se izjasnili, rekao sam joj da sam Turčin. Bila je šokirana i upitala je: "Kako to misliš, Turčin?" Rekao sam joj da se tako osećamo jer su svi ovde prolazili kao da nas nema, prolazili su poput turskog groblja".

U još gorem položaju je njena komšinica i imenjakinja Danica Cimeša (59), koja je slepa.

"Taj obrok mi je mnogo značio. Da ga dobijem, znao bih da ga ostavim i za ručak i za večeru, a sada ću morati sam da ga skuvam. Ne znam kako ću to da uradim, ali snaći ćemo se, moramo", rekla nam je Danica dok je stajala na pragu svog kontejnera.

"Živim sam, sve radim sam. Nisam video prošle godine, ranije sam mogao da razaznam nešto, ali sada vidim samo obrise. Teško je, ali šta ima. Imam dva psa i mačke i oni su moje društvo. Brat mi je u Somboru i stalno me zove i posećuje. Želi da odem do njega, ali ne mogu da odem odavde. Ovde sam rođen i želim da umrem. Primam socijalnu pomoć od 800 kuna, nije dovoljna, ali snalazim se. Osećamo se jadno i zaboravljeno. Obećavali su nam mnogo, ali ništa nisu uradili", kaže Danica, koja je godinama radila u industriji mesa.

Imala je samo jednu želju - da joj nabavi produžni kabl jer nije bilo dovoljno utičnica za sve, ali su joj rekli da sačeka jer moraju da vide šta imaju na zalihama. Ona je najgora, kaže, jer je vodovodna cev od kuće do kontejnera postavljena na površinu, pa se smrzava kada je hladnije i u posudi uopšte nema vode.

Njen prvi komšija Dragan Priljeva (78) takođe je u očajnoj situaciji, jer u kontejneru uopšte nema vode, ali nema ni kanalizaciju. Osim toga, supruga mu je preminula pre godinu dana i sada živi sam.

"Tek sada vidim koliko mi je žena značila, sada kada sam ostao sam. Imali smo jako lep život, nedavno smo renovirali kuću, živeli baš lepo, a onda je posle svega došao taj zemljotres. Moja kuća je potpuno uništena, sada živim u kontejneru, ali nemam vode, i moram u toalet u poliranom na kraju dvorišta. Ni meni nije bilo teško, preživeli smo, ali sad kad sam čuo da su nam otkazali obrok, zaista me pogodilo. Šta ćemo sad, pa gde da kuvam i spremam hranu, pa nemam ni vode. Ovo je zaista pogrešno. Pa, bar mi koji imamo crvene nalepnice potrebne da nam donesu tople obroke, bar dok se neki delovi kuće ne obnove kako bismo se mogli vratiti manje -više normalnom životu", kaže Dragan, koji uprkos visokim godinama i dalje radi u polje, a u štali ima ovaca.

"Nikada nisam prestao raditi, godinama sam radio u Željezari Sisak, tamo sam zaradio penziju, nisam navikao sjediti i čekati pomoć od nekoga, ali sada nam je pomoć zaista potrebna. Ne možemo sami to riješiti, ovo je državni problem, a mi smo građani ove države, koji su takođe godinama plaćali sve poreze. I mi smo deo ove zemlje", dodaje Dragan, koji nam pokazuje kako je popravio deo štale gde je smestio ovce.

"Ja sam stavio ovu drvenu pregradu, morate nekako da se snađete, moram nešto da uradim. Vređa nas kada nam kažu da se odselimo, da odemo svojoj deci. Pa gde treba da idemo, rođeni smo na ovim prostorima, volimo ovo područje i želimo da ovde umremo u miru. Naša deca su morala da napuste ovo područje, nisu hteli, ali nakon što se cela industrija slomila, otišli ​​su trbuhom za kruhom. Moji su u dalekoj Americi, pa ne mogu tamo. Šta ću tamo, ovo je moj dom", rekao je Dragan.

"Postoje kontejneri koji nemaju kuhinje, ali većina kontejnera, uglavnom domaće proizvodnje, ima male kuhinje koje imaju šporet, pećnicu i sudoperu. Naravno, to nije kuhinja kakva je u kućama ili stanovima, ali u njima možete kuvati, pa onda, ako lokalno osoblje donese takvu odluku, više neće imati pravo na obrok. Ali to je odluka lokalnog štaba, mi se u to nismo mešali. I ranije je bio princip da Pleter kuva i dostavlja hranu, a da lokalno sedište tu hranu deli onima kojima je potrebna", rekao je portparol Mladen Pavić.

Pleter je kuhanje preuzeo u januaru ove godine. U početku su dnevno kuvali nešto manje od deset hiljada toplih obroka. Taj broj je smanjen na oko 2.500 toplih obroka i oko 500 suvih, a od danas će topli obrok dobiti još manje ljudi. Topli obroci se pripremaju radnim danima, dok se suva hrana deli vikendom.

Iako su rekli da će korisnicima socijalne pomoći biti obezbeđena hrana, niko od naših pomenutih sagovornika juče nije dobio topli obrok. Prepušteni su sami sebi.

Kurir.rs/24 sata