ISPOVEST PRIJATELJICE NOĆI: Zaradim više od 10.000 evra mesečno ali se ne osećam bezbedno i odlazim iz Hrvatske

Legalizacija prostitucije je pitanje koje je podelio Hrvatsku. Političari mahom nisu oduševljeni tom idejom. Eskort dama iz Brazila, koja gostuje u Hrvatskoj, kaže da je bolje da se o prostitutkama brine država nego makroi.

Ketrin je Brazilka koja radi za sebe, često putuje i u svakoj zemlji zna svoja prava. Nikad nije radila na ulici. Unajmi stan, objavi oglas i posao je sam nađe. U Hrvatskoj je provela tri sedmice, ali sada ide dalje.

"Radila sam u Brazilu, Francuskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu, Arapskim Emiratima... U svim tim zemljama, osim Emirata, prostitucija nije kriminalizovana, možemo slobodno da radimo, ali nemamo nikakva prava, za razliku od, recimo, Holandije ili Nemačke gdje je legalna. Razlika između tih zemalja i Hrvatske je u tome što se u Hrvatskoj, baš kao i u Emiratima, ne osećam sigurno, jer znam da u svakom trenutku mogu biti uhapšena, zatvorena ili čak deportovana", rekla je ona.

Ipak, lakše joj je da radi u državama gde prostitucija nije regulisana, jer bi u protivnom morala da plaća porez, ispunjava gomilu papirologije, ima urednu prijavu. Za razliku od nje, koleginice i kolege iz Hrvatske uglavnom zavise od makroa.

"Najgora je stvar kada seksualna radnica mora otprilike u večeri da zaradi 5000 kuna, i kako veče ide, a sporo je veče, vremenski uslovi su loši, onda ona pred jutro, kad vidi da neće zaraditi 5000 kuna a zna da će je makro fizički kazniti, bukvalno ide za 50 kuna, u nezaštićeni polni odnos, pušta klijentu da radi sa njom što inače ne bi dopustila i to je ta najgora izloženost i najveća ranjivost", kaže Iva Jovović, izvršna direktorica udruženja Let.

Ketrin je izabrala ovaj posao, prostitucija joj je postala dodatna zarada dok je u Brazilu studirala arhitekturu i do sada nije imala nikakvih problema.

"Ali poznajem djevojke koje su imale probleme, klijente koji su bili nasilni, ali nisu se osećale sigurno da odu u policiju i podignu tužbu, jer znaju da ako odu, problem će se okrenuti protiv njih, one će biti krive“, rekla je Ketrin koja upravo zbog toga podržava legalizaciju prostitucije, iako to njoj lično ništa ne menja.

"Licemerno je da se taj posao obavlja u ilegali. Postoji oduvek i čak kad je ilegalan, cure i dalje rade, a muškarci ih i dalje traže. Kad je to regulisano, zatvara se taj lanac zavisnosti od makroa i svodnika. O devojkama se brine država, ne osoba“, rekla je Ketrin.

U Hrvatskoj prostitucija spada u ometanje javnog reda i mira. Kažnjavaju se samo osobe koje se odaju prostituciji, ne i klijenti. Prošle godine je uhapšeno 10, ove godine 14 prostitutki. Zakon se nije menjao od 1977. godine, osim što je 2013. prihvaćeno da se kažnjavaju i klijenti koji znaju da je reč o trafikingu ili radu pod prisilom.

Poslanici su mahom podeljeni po pitanju legalizacije prostitutcije. Ima onih koji misle da legalizacija ne bi donela ništa dobro, kao i da Hrvatska ima drugih problema od legalizacije "najstarijeg zanata", ali ima i onih koji veruju da prostituciju treba legalizovati jer bi na taj način bila kontrolisana i sprečila bi se eksploatacija ljudi.

Ivana Radačić, naučnica koja se već 10 godina bavi fenomenom prostitucije, kaže da bi bilo najbolje pratiti primer Novog Zelanda i dekriminalizovati prostituciju.

"Oba su neki sistemi regulacije u kojima prostitucija nije kažnjiva, niti jedna radnja, niti prodaja niti kupovina niti organizacija. Jedino šta je u sistemima legalizacije prvenstveno cilj je da se zaštiti nekakav javni interes, u ovom slučaju javno zdravstvo, dok se kod dekriminalizacije išlo prvenstveno na zaštitu prava osoba koje se bave prostitucijom i nema toliko regulacija, npr. četiri osobe koje rade zajedno i niko nema ulogu šefice, šefa - mogu raditi bez registracije, a s druge strane imaju određena prava, mogu recimo odbiti klijenta, klijenti moraju imati zaštitu itd.“, objašnjava Ivana Radačić, naučna savetnica u Institutu Ivo Pilar.

Ketrin je sama svoj gazda a ima i izlaznu strategiju.

"Imam svoju diplomu arhitekture i računam da ću uskoro početi da radim oba posla istovremeno, sve dok ne budem spremna da prestanem sa prostitucijom i nastavim samo sa arhitekturom“, rekla je ona.

Da je prostitucija svagde regulisana zakonom, Ketrin bi do sada imala 5 godina radnog staža, a mogla bi i besplatno da se leči. Državi bi platila porez i imala bi zaštitu policije. Ovako, kaže, profitira od situacije u kojoj države zatvaraju oči pred problemima. Naročito u vreme praznika.

Kurir.rs