IMA LI NADE ZA BANIJU? Godinu dana posle zemljotresa, raspravlja se o tipskim kućama i dokumentaciji!
Ne jenjava rasprava oko tipskih kuća, koje bi u sklopu renoviranja trebalo da budu izgrađene u Banji. I u javnosti i u stručnim krugovima stalno se komentariše da li su ove kuće pravo rešenje.
Na juče održanoj sednici Saveta za rekonstrukciju vodila se toliko burna rasprava da je dekan Arhitektonskog fakulteta Bojan Baletić navodno rekao da će podneti ostavku u Savetu. Ali ostao je neko vreme na sednici i tek onda otišao.
Kako prenosi Jutarnji, polemika je nastala oko makete tipske kuće koju je poklonio Rotari klub, a koju je izradila kompanija Eksperto krede, čiji je direktor Boris Blažević. Državni sekretar Gordan Hanžek potvrdio je da je prihvatio donaciju i potpisao sva dokumenta.
"Namera nam je da što pre krenemo sa renoviranjem. Ne bih se upuštao u razgovore o estetici samih kuća, ali bi sada ulazak na arhitektonske konkurse odužio ceo proces za nekoliko meseci", rekao je državni sekretar Centralne držane Kancelarije za obnovu i stanovanje.
On je na Veću istakao da su donatori među prvima krenuli u izradu tipskog modela kuća u januaru ili februaru ove godine, a do sada su već pripremili svu potrebnu projektnu dokumentaciju.
Projekat je u potpunosti usklađen sa svim zakonima i propisima, a projektovao ga je ovlašćeni arhitekta. obezbeđuje realizaciju izgradnje zamenskih kuća 2022. godine“, rekao je Hanžek i dodao da je od izmena Zakona do usvajanja zakona prošlo nekoliko dana. Programom mera, kojim je omogućena izgradnja zamenskih kuća sa više spavaćih soba na propisanim površinama.
Savet je osporio i Standarde, kao i konkursnu dokumentaciju u kojoj se pominje nacrt ugovora sa građevinskim firmama, u kojoj se, pak, navodi da je „isključena primena Posebnih praksi u izgradnji”.
To je zbunilo predstavnike Hrvatske udruge poslodavaca i Hrvatske privredne komore, jer je nedavno ministar građevinarstva Darko Horvat sa njima pregovarao i dao saglasnost na konačnu verziju Posebne prakse u građevinarstvu. Zaključak Vlade je da cene ne treba da budu fiksne.
Cene materijala nastavljaju da rastu, što otežava građevinarima da sklapaju dugoročne poslove sa državom. Smatraju da to neće biti održivo za njih, ali ni za projekte, ako će sami morati da snose razliku u cenama. Postoji mogućnost da bi poskupljenje nekih materijala pojelo ceo prihod od projekta.
"Niko ne zna šta će biti na tržištu, a mi smo odgovorni za Zakon o javnim nabavkama, koji prvenstveno ide na nižu cenu. To je pravni akt višeg reda i ako dođe do ovakvog neplaniranog povećanja cene materijala kasnije, na sudu ili tokom vansudskog poravnanja u postupku mirenja, potencijalno se može priznati veća cena uz poštovanje običaja struke“, objasnio je Hanžek.
Kurir.rs/Jutarnji.hr
"NEĆU DA OLOŠ UPRAVLJA SRBIJOM" Vučić: Podigli smo zemlju iz potpune propasti, kao feniks iz pepela! Kažem vam - prekinite, o prelaznoj vladi se neće odlučivati