Prva žena na čelu hrvatske vlade Jadranka Kosor otvoreno je progovorila o detaljima nimalo idiličnog detinjstva, diskriminaciji od malih nogu ali i preprekama s kojima je morala da se nosi kao žena na visokoj funkciji.

Kosor je gostujući na jednom hrvatskom podkastu rekla da je njeno detinjstvo bilo "sasvim nespecifično", pre svega zbog toga što nikad nije upoznala svog oca.

"Moji roditelji su se razveli kad sam imala samo dve godine. Moj otac nakon toga više nikad nije hteo da me vidi", otkrila je knjizi.

Situaciju je dodatno otežala sredina.

"Mene je to na neki način obeležilo, ja sam silno patila kao dete zbog svega toga: "Mene su deca u prvom razredu tukla zato što nemam tatu. Svi su drugi imali mamu i tatu, a ja jedina nisam imala tatu i nisam to nikako mogla da objasnim", rekla je Kosor.

Već tada je pokazala da se neće pomiriti sa tim. "To je prestalo kad sam ja počela da se tučem, doslovno sam se tukla s dečacima. Jedan dan sam došla poderanim pantalna - o tome sam isto pisala - poderane smeđe samt pantalone, nove novcate".

Tvrdi, sa druge strane, da su je ta rana iskustva očvrsnula.

"Posle sam, nažalost, imala i očuha koji je na drugi način bio nasilan. To je bilo jedno strašno, traumatično iskustvo gde sam ga ja s 14 godina izbacila iz kuće. Nisam ja sebe psihoanalizirala, niti sam ikad išla kod psihoanalitičara, ali sam verovatno zbog svega toga razvila jedan specifičan odnos sa muškarcima. Rano sam shvatila da sam ja, a to se naravno odnosi na i na sve druge devojčice, devojke i žene, potpuno ravnopravna te da se za sebe znam i mogu da se izboriti", rekla je Kosor i zaključila da joj je to pomoglo i kasnije u političkom životu.

"Vrlo rano sam se naučila da se borim i vrlo rano sam naučila šta je zapravo život. Kako me odgajala baka koja je poreklom Nemica, odgajala me u silnoj disciplini. Morala sam rano da naučim da kuvam, spremam, perem veš na onom što smo mi zvali 'rifljača', s hladnom vodom na pumpi. Sve sam to radila, a ona je uvek govorila 'možda nećeš sve to morati da radiš u životu, ali ćeš znati da zapovedaš", kaže Kosor, koja je ni kasnije u životu nije posustala u svojoj radnoj etici.

Već kao gimnazijalka , s 15-ak godina počela je da sarađuju s Radio Daruvarom, a kasnije i Večernjim listom, a iz tog vremena se prisetila i kako su ju zbog njenog teksta zamalo uhapsili.

"U jednom tekstu koji su objavili oštro kritikovala policiju i činjenicu da su privodili neke maloletnike - što je tad bilo protivzakonito. Nakon što je to objavljeno ta ista policija je došla u moju gimnaziju da me uhapsi. To je bilo kao u filmovima, strašno uzbudljivo, dok nisam shvatila da se radi o vrlo ozbiljnoj stvari. Direktor nije dozvolio da me tamo uhapse i privedu pa su me čekali kod kuće, u kuhinji. Odveli su me u maricu i na saslušanje, no nisu mogli da me pritvore, a ja sam i dalje nastavila da pišem", prisetila se Kosor.

Kurir.rs/Net.hr