Brod Dunav bio je prvi brod za prevoz rasutog tereta u Jugolinijinoj floti. Krajem 1980. godine sa njega je stigla poslednja poruka. Poslao ju je radio operater Milan Tišma...

Najveća i najzagonetnija tragedija hrvatskog pomorstva je nestanak Jadrolinijinog broda Dunav. Nestao je u grobnici Tihog okeana sa 32 člana posade pre tačno 41 godinu, tačnije 28. decembra 1980. godine. Niko se nije spasio. Na površini nije pronađeno ništa, ni komad broda, tereta ili odeće. Nikakvog ljudskog traga nije bilo. Dunav je jednostavno nestao.

Dunav je te 1980. bio brod star sedam godina. Sagrađen je u italijanskoj La Speziji i služio je za prevoz rasutog tereta. Bio je dug 179, a širok 22,9 metara. Mogao je da razvije brzinu od 15 čvorova. Imao je sedam pregrada ispred strojarnice. Bio je prvi brod za prevoz rasutog tereta u Jugolinijinoj floti.

Brod je zaplovio 20. oktobra 1980. iz kanadske luke Hamilton. Pristao je u američkoj luci Hempton Rouds, a 9. decembra doplovio je u Los Anđeles, gde je popunio zalihe goriva nužne za 10.000 kilometara dugu plovidbu preko Tihog okeana. Prevozio je 12.000 tona čeličnih proizvoda, 11.000 tona papira i druge robe prema kineskoj luci Tsingtau.

Nakon 20 dana plovidbe Tihi okean prestao je da bude tih. Vetar brzine 140 kilometara na sat zaduvao je sa istoka, u pramac Dunavu. Talasi su bili ogromni. Nevreme je besnelo u krugu od 800 nautičkih milja.

Poslednja poruka

Do 28. decembra 1980. brod je još bio u kontaktu sa spoljnjim svetom. Radio operater Milan Tišma javio se Jugoliniji 27. decembra oko 20 sati da su upali u teški uragan i da su talasi visoki 15-ak metara. Oko 23.30 sati javio je da je uragan oštetio brod i da su krenuli prema japanskoj luci Jokohami. Milanov brat Božo tada je bio u Jugoliniji. Tada je poslednji put čuo bratov glas.

Dunav je uspeo da bude u kontaktu sa drugim hrvatskim brodom, Banijom Atlantske plovidbe iz Dubrovnika. Međutim, nade da će doći do Jokohame bile su male. More je prodrlo u pramčano skladište, prednje dizalice su slomljene, a stabilnost broda na tako velikim talasima opasno je narušena.

Jugolinija je tek 2. januara 1981. izvestila da nema komunikaciju sa brodom. Na kraju se oglasila 10. januara 1981. te je brod i posadu službeno proglasila nestalima. Rekli su da je potraga trajala 14 dana.

Bezuspešna potraga

Međutim, nije. Akciju traganja vodila je japanska Agencija za pomorsku bezbednost koja je izvestila još 4. januara da su pretraživali jednim patrolnim brodom i trima avionima i da su, s obzirom na negativne rezultate, potragu zaključili u zalazak sunca 1. januara 1981. Posle su svi brodovi koji su tuda plovili motrili na moguće tragove, ali bez rezultata.

Tuda je prošao i japanski tegljač Sun Arrow (Sunčeva strela), koji je tražio deo japanskog tankera Onomici Maru, a koji je poslae susreta sa brodom splitske Jadranske slobodne plovidbe “Moša Pijade” tražio Dunav na povratku u Japan.

Kapetan Dunava postupio je prema pravilima koja nalažu da se u slučaju oštećenja plovi prema najbližoj luci spasa, a to je bila Jokohama. Prema nekim analizama, da se Dunav okrenuo u krmu, niz vetar bi doplovio u mirnije vode. Tada bi mogao da se spoji sa bazama Amerikanaca koji bi mu pomogli. Nažalost, to će ostati tajna. Smatra se da Dunav počiva na dnu - na 6.000 metara dubine.

Kurir.rs/24sata.hr