ISPOVEST SLOVAKINJE KOJU SU IZGUBLJENOG PAMĆENJA PRONAŠLI NA KRKU: Odvukli su me na ostrvo, sećam se njihovih lica...

Slovački portal objavio je ispovest žene koja je prošle godine pronađena dezorijentisana i izgubljenog pamćenja na Krku.

Sada je za slovački nedeljnik ispričala čega se seća.

Kaže da je uvek bila energična i samostalna i da je 1983. otišla u Nemačku odakle je godinu dana kasnije otišla u Sjedinjene Države gde je ostala do 2000.

Tamo je završila umetničku školu, radila u zlatari, a njen nakit počeo je da krasi mnoge poznate osobe. Kad joj je 1999. pukla veza, život joj se okrenuo naglavačke.

- Tamo sam ostala godinu dana, ali nije bilo kao pre. Bila sam tužna i nedostajala mi je porodica i dom. Vratila sam se u Slovačku u septembru 2000. Nastavila sam da izrađujem nakit, kasnije sam radila za agenciju za zapošljavanje, a 2010. prodala stan i vratila se u SAD, ispričala je ona.

To, kaže, nije više bila zemlja koju je poznavala i nakon pet godina je otišla i radila po raznim drugim delovima sveta i na kraju se vratila u Slovačku. O tome kako je dospela u Hrvatsku rekla je:

- Tražila sam posao prošle godine, ali je bilo problematično. U Slovačkoj niko nije hteo da me zaposli. Imala sam iskustvo rada u inostranstvu, govorila sam strani jezik, ali nisam mogla da nađem posao za razumnu platu. U junu 2021. slučajno sam upoznala muškarca koji mi je ponudio posao u Španiji. Trebalo im je nekoliko ljudi za hotel, ispričala je Daniela.

Podigla je novac iz banke da bi imala za putovanje i za život, prodala nakit. Kako nije mogla da kontaktira drugu osobu koja je trebalo da krene sa njom, odlučila je da ode sama. Na internetu je potražila agenciju koja pronalazi posao Slovacima u inostranstvu.

Agencija za zapošljavanje

- Dogovorili smo novac i vreme kada će doći po mene, ispričala je.

O kojoj firmi je reč, kaže da se ne seća i da je sve podatke imala u telefonu i beležnici koje je izgubila. Misli da su bili iz istočne Slovačke.

Na dan odlaska srela se s prijateljima i čekala u stanu da dođu po nju.

- Bila sam spremna za put sa stvarima. Stigli su oko ponoći. Sećam se da su zvonili. Ali ovo je i poslednje čega se sećam", otvoreno kaže Adamcova.

Ne zna da li je sišla do kola sa stvarima, ne zna u koji automobil je ušla, koliko je ljudi bilo, da li je zaključala vrata stana. Njena sećanja prestaju u noći 20. avgusta i ponovo počinju tek u septembru.

- Probudila sam se usred noći. Nisam znala gde sam i šta se događa. Tamo je bio mrak. Zima, tresem se od zime, priseća se buđenja na ostrvu.

Kaže da je bila na šiljatom kamenu, prekrivena krvavim prekrivačem. Bila je pretučena, izudarana, krvava i, kako kaže, paralizovana - mogla je, kaže, da pomera samo ruke.

Uspela je da se malo pomeri tek pred jutro. Tada je shvatila da je na ostrvu. Sve što je mogla pronaći kod sebe bile su naočare za sunce i boca vode. Dozivala je pomoć vičući na ljude oko broda.

Vrištala je na engleskom. Slovačkog se uopšte nije sećala. Čak ni ko je ona. Danijela Adamcova kaže da u bolnici nisu obavili važni preglede i lečili rane. Utvrdili su samo da joj povrede nije izazvao stranac, da je imala jak potres mozga, krv u bubrezima i nalaze u krvi zbog koje su joj bili paralizovani mišići. U to vreme setila se jedne strašne stvari.

Seća se lica

- Setila sam se troje ljudi. Setila sam se da sam bila na većem brodu s dva muškarca i ženom. Onda se sećam da su me odvukli na ostrvo. Tamo je čekao još jedan muškarac. Odvukao me na to ostrvo. To je bilo sve čega sam se setila. Ali još uvek vidim lica troje ljudi ispred sebe. Jako dobro ih se sećam. Opisala sam ih i policiji, rekla je Adamcova i tvrdi da se ponašanje policije prema njoj promenilo.

- Gledali su se kao da znaju o kome govorim i odjednom su izgubili interes da me slušaju, ispričala je ona.

Kaže da nisu mogli da joj uzmu otiske prstiju jer je na njima imala nešto poput lepka što nije moglo da se skine.

Kasnije joj je policija donela mokri ruksak u kojem je bilo puno smeća. Pronašla je samo ključeve stana u Trenčinu koje je prepoznala. Nestali su papiri, beležnica, novac i sve ostalo. Danijela se boji da je bila oteta.

Pokušaj ubistva?

- Verojatno su mislili da su me ubili jer sam na toj plaži bila pokrivena peškirom, ćebetom ili nekim prekrivačem. Sve je to tako čudno. Takođe i činjenica da sam imala lepak na prstima, rekla je ona.

Kaže da je sećanje, pa čak i slovački, polako počelo da joj se vraća kada se vratila kući.

- Mislim da se to dogodilo ovde u Slovačkoj. Možda to nije bila neka prava firma koju sam pronašla na internetu, nego neki prevaranti. Ne razumem gde sam bila od 20. avgusta do 12. septembra i šta se dogodilo u međuvremenu, kaže Adamcova.

Uverena je da joj je neko naneo povrede ali se slovačkoj policiji nije obratila.

- U Hrvatskoj mi nisu uzeli otiske. Tamo nema ničega što bi policija mogla da iskoristi, kaže ona.

Sada upozorava one koji bi da putuju u inostranstvo da rade, da dobro provere preko koga idu.

Psihički je dobro, kaže, ali ne i fizički. Stalno je boli glava, ima problema sa želucem, koncentracijom, ne može da spava.

Zbog stalnih zdravstvenih problema još ne može da radi, a jedina naknada koju dobija od Zavoda za socijalno osiguranje je 120 evra sa kojima ne može da plati ni stanarinu. Kaže da nema kome da se obrati za pomoć.

Kurir.rs/Jutarnji list