Velika medijska prašina u Hrvatskoj podigla se početkom marta kada je portparol ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov rekao agenciji Tas da se oko 200 plaćenika iz Hrvatske pridružilo ukrajinskim borcima na ratištima u zemlji, prenosi Slobodna Dalmacija

Ovu cifru opovrgao je onaj koga su Rusi označili kao organizatora dolaska hrvatskih plaćenika Denis Šeler, koji je kao pripadnik bataljona „Azov“ šest godina ratovao u Ukrajini. Teško je znati koliko se ljudi iz Hrvatske trenutno bori u Ukrajini protiv ruskih vojnih snaga, ali dobro obavešteni izvor sa kojim smo razgovarali, koji je takođe bivši pripadnik specijalnih snaga, kaže da ih sigurno nema toliko koliko Rusi kažu. Nema organizovanog odlaska, kaže, već sve zavisi od privatnog uređenja i snalažljivosti onih koji hoće da ratuju, pa ko je „uporan, probija”.

– Koliko ja znam, a znam jer sam i ja bio pozvan da idem gore, neki od onih koji su otišli ​​vrlo brzo su „pukli” na ratište kada su shvatili šta je rat. Bili su potpuno uplašeni jer su došli bez ikakve obuke i jedva su uspeli da se vrate u Hrvatsku. Od ovih gore znam da imaju dovoljno ljudi, bar su mi rekli pre nekoliko dana, ali nemaju PVO i nedostaju im protivoklopna sredstva i šlemovi i panciri jer ih Rusi "ubijaju" artiljerijom i vazdušni udari, kaže za Slobodnu Dalmaciju bivši vojni specijalac.

Većina hrvatskih dobrovoljaca je u sastavu bataljona Azov u ​​Mariupolju, gradu na jugoistoku zemlje sa oko 450.000 stanovnika, koji je danima izložen nemilosrdnim ruskim artiljerijskim i vazdušnim napadima.

Najnovije informacije iz tog grada stižu preko društvenih mreža, pa je ukrajinski pripadnik „Azova” Genadij K. objavio na „Fejsbuku” da se vode žestoke borbe u predgrađu grada i da Rusi „besno granatiraju i bombarduju naše odbrambene položaje i pokušavaju da rasporede oklopne snage." .

On navodi i da šira kontraofanziva na ruske snage trenutno nije moguća jer ih ometaju neočekivani zimski uslovi za ovo doba godine.

Podsetimo, Rusi su početkom marta, u vezi sa hrvatskim dobrovoljcima, zvanično upozorili Hrvatsku da imaju informacije o njihovom dolasku u Ukrajinu pokušavajući da uruče protestnu notu brigadiru Željku Akrapu, hrvatskom vojnom atašeu u Rusiji. On je, međutim, odbio da je primi uz obrazloženje da ni Ministarstvo odbrane ni bilo koja druga institucija u Hrvatskoj nemaju veze sa pojedincima koji se možda nalaze u Ukrajini i da o tome nemaju informacije.

Da bi na bilo koji način naterali potencijalne dobrovoljce da se predomisle da se priključe ukrajinskim snagama, Rusi su poslali i jasnu poruku da, ako budu uhvaćeni, neće dobro proći.

– Želim zvanično da istaknem da plaćenici koje Zapad šalje da pomognu nacionalističkom kijevskom režimu nemaju pravo na status ratnih zarobljenika. Svaki stranac treba da razmisli sedam puta pre nego što ode u ukrajinsku vojsku jer Rusija će ih krivično goniti ako ih uhvate – rekao je tada general Konašenkov.

Kurir.rs/Jutarnji.hr