REŠENA MISTERIJA BESPILOTNE LETELICE U ZAGREBU? Otkriven uzrok pada drona, nakon udara došlo je do eksplozije

Okružno tužilaštvo u Zagrebu predstavilo je rezultate dosadašnjih istraživanja o uzroku pada bespilotne letelice 10. marta u Zagrebu.

Nisu uočeni tragovi vojnog ni privrednog eksploziva. Originalna avio-bomba trebalo bi da sadrži 40 do 46 kilograma vojnog eksploziva TNT-a. U aviobombi bila je "visokoenergetski, ali nekonvencionalni materijal koji je u eksploziji u potpunosti razgrađen, što onemogućava njegovu identifikaciju".

Mario Počinok, glavni vojni vazduhoplovni istražitelj rekao je da "ovaj događaj spada u događaj avionske nesreće i teškog kaznenog dela. Letelica je bila strogo čuvana tajna u Sovjetskom Savezu. Letelica je napravljena za izviđanje, ima visoke performanse, brzina se kreće od 900 do 1000 na sat, leti i transonično".

Prema njegovim rečima letelica je došla pri brzini od 90 kilometara na sat.

U normalnoj proceduri, aktivira se padobran, izvlači retroraketa i letelica prelazi u horizontalni položaj. Normalno propadanje od 6 metara u sekundi se stabilizuje, izbacuje se amonijak i aktivira stajni trap. Po dodiru sondi, zatvara se i aktivira retroraketa i dron tako sleti, odbacujući padobran.

U Hrvatskoj u procesu izvlačenja padobrana nije bilo mehaničke veze između letelice i glavnog padobrana. To znači da je istovremeno i retro raketa ostala u ležištu i s visine od oko 1.700 m skliznula iz padobrana i udarila u tlo.

Po tehničkom pregledu možemo zaključiti da je tokom pada bio aktiviran mehanizam zbog kojeg je jedna sonda izletela, a druga je ostala u ležištu, rekao je Počinok i dodao da je letelica bila u vrlo dobrom stanju, motor pri udaru nije radio, nađena je kutija, bitno oštećena, ali sam medij na koji se snima je u potpunosti uništen i nije bilo nikakve šanse za oporavak.

Mile Tomić, načelnik Odeljenja za nadzor ispravnosti u Logističkom operativnom centru kaže da su svi pronađeni fragmenti nastali u eksploziji. Napominje da je pronađen univerzalni upaljač za aviobombe. Bio je stavljen na prednji deo aviobombe.

"Bez sumnje je utvrđeno da se radilo o krhotinama aviobombe OFAB 100-120. Posledica je bila eksplozija bombe" rekao je on.

"Padom letelice stvoren je krater. Iz kratera su izvađeni fragmenti letelice. Na mestu događaja, na ostacima letelice nisu uočena zacrnjenja. Na automobilima su bili oštećenja manjeg inteziteta", rekla je Ivana Bačić, glavni veštak za požare i eksplozije u Centru za forenzička ispitivanja.

Na fragmentima tela aviobombe, na delovima letelice nisu detektovani tragovi vojnih eksploziva, nije bilo ni privrednih eksploziva kao ni drugih eksplozivnih materijala. Što se amonijaka tiče, potvrđeno je da se radilo o tragovima. Na desnom krilu letelice najzastupljenija je bila crvena boja koja je odražavala petokraku crvene i bele boje. Radi se o originalnoj boji, a pronađeni su tragovi naknadnog bojenja.

"Prilikom pada letelice, nakon njenog udara u tlo, došlo je do eksplozije eksplozivnog sredstva na šta ukazuje nastanak kratera, raspršenje kamenja i zemlje, izbacivanje fragmenata iz kratera, kao i tragovi kidanja i kaljenja metalnih delova bombe. Nisu detektovani tragovi TNT-a ni drugih vojnih eksploziva, a to ne podržava tezu da se u telu aviobombe nalazila tolika količina TNT-a.

Bez sumnje je da je prilikom pada letelice došlo do eksplozije i eksplozivne supstance koja ne pripada grupi tradiocionalnih vojnih i privrednih eksploziva. Verovatno je korišćena nekonvecionalna supstanca ili smesa organskog porekla koja je u eksploziji u potpunosti razgrađena što onemogućava njenu identifikaciju", rekla je Ivana Bačić.

Počinok kaže kako se sistem sletanja aktivira prema gorivu i po zadatim parametrima, po pređenim kilometrima.

"Postojala je neka namera, u to neću ulaziti, ali je onesposobljena da sleti u unapred odabranom režimu. Ne mogu reći da je došlo do greške. Bez sumnje je da fale jedan od ključnih dokaza što je raketa ostala u ležištu", rekao je on.

Uklonjen je jedan deo mehanizma i letelica je napunjena bombom, zaključak je istražnog tima. Ilić kaže kako još ne znaju ko je poslao letelicu i poreklo drona na kome su, kako je ponovljeno, postojale žuta i plava boja.

Kurir.rs/Dnevnik.hr

Bonus video: