HRVATI PRED SEZONU OPET U PROBLEMU: Fali im 35.000 radnika, ali radije plaćaju strance nego domaće! Rešenje u manjoj birokratiji?

Nedostatak radne snage je iz godine u godinu sve veći problem, a posebno eskalira dolaskom turističke sezone. Procenjuje se da će u Hrvatskoj ove godine u sektoru turizma nedostajati između 30.000 i 35.000 radnika.

Sa padom broja stanovnika sve je manje zaposlenih, a dodatni problem predstavlja i odlazak radnika u inostranstvo.

Jedan broj hotelijera je umrežen sa agencijama koje uvoze radnu snagu iz Indije, Nepala... Sada se nadaju ženama iz Ukrajine kojima se nude poslovi poput čistačice. Uvoz radne snage sada cveta“, kaže Bujas, komentarišući da je situacija popušta.da nema ograničenja za zapošljavanje u ugostiteljstvu i građevinarstvu.

"Sada treba da uradimo ono što stalno govorimo, a to je da se višak zaposlenih u administraciji prebaci na berzu rada za tri do pet godina. Prema našim procenama, više od 50 odsto birokratije moglo bi da budu radnici. Kad ti fali radne snage moraš da sečeš u birokratiji pa ih nećeš slati na berzu kad nemaju gde da nađu novi posao! Ali pre svega bismo oživimo tržište rada. Uz sve ovo, čitav naš sistem obrazovanja je pogrešno postavljen, dobijamo gomilu pravnika i ekonomista, a nemamo stolare, kuvare, krovopokrivače“, rekao je Bujas.

Bujas ne poriče da je nedostatak radne snage direktna posledica niskih plata u pojedinim sektorima i zbog toga ljudi odlaze u inostranstvo, ali kaže da su plate već porasle i da će neminovno još više rasti.

"Plate će rasti zbog inflacije i nedostatka radne snage na tržištu, to je kristalno jasno, ali plate su porasle 15 do 20 posto. Samo cene rastu u isto vreme, pa kafa više nije deset nego petnaest kuna, a rižoto više neće biti sto. Svi bismo da podignemo plate našim zaposlenima, voleli bismo da ostane dobar radnik, ali pitam vas gde?Nije toliko porasla cena finalnog proizvoda pa mogu samo da podignem koliko imam prometa. Evo, plate su mi porasle 15 odsto, ali nemam dovoljno proizvodnje da ispunim želje zaposlenih za još više, vidite. To je tačno u svakom poslu."

Bujas kaže da bi većina poslodavaca radije zaposlila nekoga iz Hrvatske nego nekoga iz Nepala.

Ali ako vam se niko ne javi na oglas, a imamo pregršt takvih primera i u ugostiteljstvu i u građevinarstvu, onda ste prinuđeni da angažujete bilo koga“, rekao je Bujas.

On smatra da se ljudima više isplati da ostanu u Hrvatskoj za hiljadu do hiljadu i dvesta evra mesečno nego da idu, na primer, u Irsku, gde ima dve hiljade evra mesečno, ali su troškovi života skuplji. Bujas napominje da je samo cena smeštaja u inostranstvu tri puta veća nego u Hrvatskoj.

Zaposleni u jednom hotelu u Irskoj, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je za Slobodnu da su cene smeštaja u Dablinu znatno veće, ali ne i u manjim mestima.

"Da, cena smeštaja u Irskoj je mnogo veća, ali u Dablinu. Ako se odlučite za manju sredinu, taj trošak je na nivou koji vam omogućava pristojan život. U Irskoj, na primer, nema više od 40. na 48 sati nedeljno, mnogi poslodavci su uveli četvorodnevnu radnu nedelju, pa ljudi uzimaju tri slobodna dana dnevno, a neki i bez ijednog slobodnog dana“, rekao je on.

Prednost Irske je i veća mogućnost napretka, kaže on.

Osim toga, to je kratkoročni posao jer gde su ti radnici zimi, kome su potrebni? U Irskoj imate stabilnost posla, nema špicu sezone, čak se ne isplati doći samo na tri meseca. Zato sve češće dolaze cele porodice. Ovde se može postići ravnoteža, tzv Rad život balans. Uz malo obrazovanja ovde brzo napredujete i to nije laž, imam bezbroj primera naših ljudi koji pokazuju da svako ko radi veoma brzo napreduje u poslu, a samim tim povećava i mesečna primanja“, rekao je anonimni radnik iz Irske.

Međutim, njene reči potvrđuju i u splitskoj agenciji za zapošljavanje u Irskoj Labirint Recruitment, koja takođe ima iskustva u zapošljavanju stranih radnika u Hrvatskoj.

Koliko ja znam, mnoge agencije sada zapošljavaju strane radnike.Mislim da su to uglavnom nekvalifikovani radnici, a osim u udaljenim zemljama kao što su Indija i Nepal, interes vlada širom regiona.Pojedini poslodavci im daju veoma dobre uslove, kao npr. konobar u Dubrovniku može da zaradi po dve hiljade evra, nešto više od hiljadu mu je plata, a ostalo zaradi preko manče, uz obezbeđen smeštaj i hranu”, rekao je Vinko Ninčević iz splitske agencije. Prema njegovim saznanjima, naši poslodavci ne potcenjuju strane radnike sa platama u odnosu na domaće.

Prema njegovim rečima, problem je, međutim, što su zemlje sa boljim standardom i platama otvorile granice za radnike iz trećih zemalja, pa će i ovde zaobići Hrvatsku, posebno one kvalifikovane.

Iz Sindikata turizma i usluga upozoravaju da je reč o sivom tržištu, s obzirom da poslodavci privlače ljude isplaćivanjem dela plate na crno, što u krajnjoj liniji ne odgovara ni zaposlenima ni državi.

"Zanatstvo je naša nelojalna konkurencija, zaposleni, recimo, imaju osam hiljada kuna mesečno u hotelu, a nude i do deset hiljada, ali uz minimalac i ostalo na crno", kaže Eduard Andrić iz KPZ. Hrvatski sindikat turizma i usluga. Upozorava i da su, osim malih plata, ljudi van Hrvatske odvedeni ugovorima na određeno.

"Ovi ugovori na određeno vreme su kod nas postali pravilo, a ne izuzetak. A poslodavci ovim ugovorima nemaju nikakvu obavezu prema radniku", tvrdi Andrić.

Poslodavci se, kaže, trude da po svaku cenu popune broj zaposlenih, ne vodeći računa o njihovom iskustvu i kvalifikacijama, a onda opet stradaju stalni radnici sa dugogodišnjim iskustvom jer sav teret pada na njih.

Sigurnost posla i plate su problem, podrzavam poslodavce kada traze smanjenje poreskog opterecenja, ali ono sto dobiju treba da se usmeri na plate.Svi hoteli sada traze radnike,imamo primere da neki uzimaju radnu snagu spolja , zaključuju da im je teško da plate tolike skupe kofere i odu.Normalno je onda da stalno traje potraga, zovu i mene i pitaju da li imam koga.prenoćište i tri obroka, ali i ista plata, a kada se to sabere, to je popriličan iznos“, kaže Andrić.

Kaže da su prošle godine u Dubrovniku mislili da neće biti sezone zbog pandemije, nisu na vreme osigurali radnike, a sezona je počela naglo.

„Pa našli su Filipinke za čistačice i svaka je došla za oko 14.000 kuna mesečno. A naše žene to rade u hotelima za 5.000. Pa ja sam im rekao, ljudi, da ste našim dali šest-sedam... imali biste ih, a ovako neki od njih dobiju više u privatnim stanovima, više se isplati jer imaju manje posla i veću platu“, rekao je Andrić.

Kurir.rs/Index.hr