Kakva je realna težina inicijative predsednika Zorana Milanovića da Hrvatska kao članica NATO-a spreči ulazak Finske i Švedske u NATO savez kao "vrlo opasnu avanturu" sve dok se ne promeni izborni zakon u Bosni i Hercegovini, pita se hrvatski Jutarnji list.

Jesu li Milanovićeve pretnje o blokadi samo ćorak, koji stvara neprijatan utisak ili zbog njih Hrvatsku čeka kontraudar prozvanih zemalja, otežavanje ulaska u evrozonu i odlaganje pripajanja Šengenu, najvećoj bezgraničnoj zoni na svetu, postavlja pitanja ovaj list. Milanović, kako napominju nema formalnu moć da to i sprovede: dozvolu za proširenje Severnoatlantskog saveza ratifikovaće Sabor, a ne predsednik države. Međutim, mogao bi da na NATO samitu na kojem će se razmatrati prijem Finske i Švedske uložiti veto.

Element pritiska

Premijer Andrej Plenković je skeptičan da će to Milanović zaista i učiniti:

"Neka on odmah blokira, kao neko ko sedi na NATO samitima. Zašto pušta Sabor da to učini ako je frajer?" zapitao je premijer.

"Mislim da, što se tiče evrozone, za Hrvatsku neće biti posledica, ali što se tiče Šengena - da, jer će članice EU koje žele da Finska i Švedska uđu u NATO Milanovićeve izjave verovatno koristiti kao element pritiska na Hrvatsku", procenjuje bivši ambasadoru Rusiji Božo Kovačević, koji smatra da je to stvar političkog dogovora i trgovanja - pri čemu ulozi nisu ravnopravni, a nije ni sasvim jasno šta bi Hrvatska dobila, ali je jasno što bi izgubila.

"Milanović insistira na prihvatanju svih zahteva HDZ-a BiH. To je nerazuman zahtev jer se mnogi u Evropskoj uniji ne slažu s etno-nacionalizmom kao mogućim rešenjem bosanskog pitanja. Hrvatska zaista može da blokira ulazak Švedske i Finske, ali nije jasno šta bi time dobila. Čak i kad bi se prihvatilo rešenje za BiH koje zagovara Milanović, Hrvatska time ništa ne bi dobila, ali bi izgubila na svom kredibilitetu", kaže Kovačević i naglašava problem za funkcionisanje države kad dve ključne institucije imaju dijametralno suprotne pretpostavke što su to nacionalni interesi.

Ako Milanović zaista uradi to što i najavljuje, to onda znači da se do daljnjeg možemo oprostiti od Šengena, tvrdi Kovačević i tumači: "Time bi se Hrvatska vratila na poziciju političkog autizma kakvu je zastupao predsednik Tuđman, zbog čega Hrvatska nije mogla napredovati na putu prema EU sve dok Tuđman nije umro. Milanovićevi potezi su iracionalni, teško je predvideti šta on uopšte može da uradi. Ta njegova transformacija od zagovornika građanskog koncepta bosanske države do radikalnog etno-nacionaliste je nešto nezabeleženo u dosadašnjoj političkoj istoriji."

Guverner HNB-a Boris Vujčić na pitanje otežava li Milanović ulazak Hrvatske u evrozonu kratko odgovara: "Ulazak u evrozonu je data-driven. Znači, ispunjenjem nominalnih kriterijuma konvergencije, tzv. maastrichtskih kriterija, zemlja se automatski kvalifikuje za ulazak."

Završna faza Stjepan Čuraj, državni sekretar u Ministarstvu finansija, veruje da je tiha diplomatija na strani premijera, a ne predsednika. Ukratko, "ne vidi kako Milanovićevo iskakanje iz diplomatskih okvira Hrvatskoj može pomoći, ali ne veruje ni da će značajno odmoći". Tim više što su dva spoljna politička cilja, evrozona i Šengen, u visokoj završnoj fazi. Čuraj smatra da bi ozbiljne probleme izazvalo kad bi premijer iskakao s takvim stavovima.

"To bi onda imalo veću političku težinu. Ovako, Finska i Švedska imaju svoju diplomatsku mrežu, čitaju novine, dobijaju izveštaje i svesne su da je to deo Milanovićevog stila komunikacije. Bitne su naša politika i naša dela. Ovakve se stvari rešavaju na nivou tihe diplomatije, a ne na nivou ucene", zaključio je Čuraj, uveren da predsednik neće poremetiti hrvatske planove.

Milanović: Svi koji glasaju za širenje NATO-a su izdajnici

"Svakoga ko ne iskoristi priliku da se izbori za Hrvate u BiH, jer to je hrvatski interes - nama se tu radi o ušima, ako ne i glavi - da u Saboru ne glasa ni za kakvo širenje NATO-a, nazvaću izdajnikom", rekao je predsednik Zoran Milanović.

Izdajnicima će smatrati i svakoga ko popije kafu s onima koji će glasati za širenje NATO-a. "Nemam druge. Ne mogu poslušati svoju mamu koja je zgrožena mojim načinom komunikacije. Ne mogu drugačije i nisam uvek tako govorio. Da govorim uspavljivački kao Plenković, Udbina škola, onda me niko ne bi slušao. Ovako na sebe preuzimam teret da budem grozan, da me ljudi mrze i gađaju me jajima. Borim se za pravednu stvar. To mi je dužnost.", rekao je.

Kurir.rs / Jutarnji.hr, Foto: EPA / KENZO TRIBOUILLARD / POOL