JAUCI, STENJANJE I LJUDI SVESNI DA UMIRU: Potresno svedočenje preživele putnice poljskog autobusa

Poljaci stradali u izletanju hodočasničkog autobusa na autoputu Varaždin-Zagreb u Hrvatskoj, koji se nalaze u bolnicama, uglavnom su stabilno. Oni boljeg zdravstvenog stanja otpušteni su i prebačeni u Poljsku. Poljski portal Fakt razgovarao je s dve žene koje su u zagrebačkoj bolnici, a koje su preživele strašnu nesreću.

Čekala sam da raseku autobus i izvade me napolje. Nisam znala šta se događa oko mene jer sam bila zaglavljena među sedištima. Činilo mi se kao da sam satima čekala, a na pomoć sam čekala oko 13 minuta. Bilo je strašno. Jauci, stenjanje, ljudi su sigurno bili svesni da umiru. Neki su bili zgnječeni. Strašno je videti ljude bez kože na licu. Šok. To je nemoguće opisati, ispričala je ona.

Beata je u Međugorje išla s majkom. Kaže da zna da je preživela nesreću, ali ništa više od toga.

Zofia Kaspčuk kaže da će opet u Međugorje jednoga dana, bez obzira na strašnu nesreću koju je preživela.

"Zahvaljujem Bogu i Gospi. Čim se oporavim, ići ću opet u Međugorje. Hrabra sam i religiozna. Svaki dan se molim", rekla je ona.

Mnogi se pitaju zašto toliko dugo traje identifikacija žrtava iz nesreće. Portal Fakt prenosi saopštenje poljske ambasade u kojem objašnjavaju zašto celi proces traje tako dugo.

"Imamo preliminarni spisak žrtava koje su u subotu stradale u sletanju poljskog autobusa na hrvatskom autoputu. Radimo sve da bi što pre dovršili proces identifikacije", poručili su iz poljske ambasade u Zagrebu poljskom portalu Fakt u nedelju uveče.

Iako se nesreća dogodila u subotu ujutro, porodice žrtava još čekaju na zvaničnu potvrdu o sudbinama njihovih članova.

"Niko od putnika (kao niko od nas uopšte) ne nosi lančić oko vrata na kojem je pločica s našim ličnim podacima. Niko ne putuje s dokumentima u džepu, takođe. Oni se obično nalaze u prtljagu (torbi, ruksaku i sl.) i blizu su vlasnika. Problem je što je sila u trenutku sletanja autobusa bila toliko jaka da je pomakla prtljage od vlasnika i do nekoliko metara. Hitna pomoć je došla da spasi ljude, ne njihov prtljag s dokumentima. Ako je neko pri svesti, onda može sam da se identifikuje. Ali to nije slučaj s onima koji nisu pri svesti i onima koji su poginuli. Sve žrtve treba uporediti s pronađenim dokumentima što nije uvek jednostavno zbog prirode povreda koje zadobiju u nesreći, ali i zbog toga što dokumenti traju i do deset godina, pa fotografije na njima više ne budu toliko sveže. Svim osobama su uzeti otisci prstiju", navode iz poljske ambasade.

Iz poljske ambasade napominju da ne smeju da "izleću" s informacijama jer mogu da pogreše.

"Pretpostavke nisu dovoljne kada se govori o životu ili smrti nekoga. Slično je i s osobama koje nisu pri svesti. Ne smemo da napravimo grešku", pišu.

Kurir.rs/Index.hr