Vjekoslav Prebeg, hrvatski državljanin koji je zarobljen u Ukrajini, izjasnio se pred sudom u Donjeckoj Narodnoj Republici da nije kriv, a vlasti te samoproglašene republike pod ruskim patronatom ga optužuju da je kao ukrajinski plaćenik učestvovao u rušenju vlasti, a preti mu i smrtna kazna.

Jutarnji list je razgovarao sa članom Prebegove porodice, koji ističe da je situacija loša.

- Nemam šta da kažem, propali su svi pokušaji da se na bilo koji način stupi u kontakt sa Vjekoslavom ili da se putem pravne pomoći na bilo koji način utiče na postupak. Sve ovo vreme nemamo nikakvih informacija o njemu. Tu se vrlo malo može uraditi, zapravo, nažalost, više se ništa ne može - rekla nam je tužno i razočarano bliski član porodice Vjekoslava Prebega.

- Ostaje nam samo da sačekamo kraj suđenja, a onda ćemo videti šta će biti - dodala je ona.

Sud u otcepljenoj ukrajinskoj oblasti počeo je 15. avgusta proces protiv Prebega, Šveđanina Matijasa Gustafsona i Britanaca Džona Hardinga, Endrua Hila i Dilana Hilija. Prva trojica optužena su za pokušaj „nasilnog preuzimanja vlasti ili nasilnog zadržavanja vlasti“ i za „učestvovanje u vojnom sukobu ili vojnim operacijama kao plaćenici“, navodi ruska Izvestija. Oni se suočavaju sa smrtnom kaznom, dok je Hil optužen samo za ovu drugu, a Hili za „uključivanje u regrutovanje plaćenika za upotrebu u oružanim sukobima“.

Poznata je Prebegova životna priča. Odrastao je u Zagrebu i od malih nogu planirao vojnu karijeru. Nakon što je proveo nekoliko godina sa Tigrovima, napustio je njihove redove i pre otprilike dve godine otvorila mu se prilika da se pridruži marincima u Ukrajini, što je i učinio. U Ukrajinu, suprotno optužnici, nije otišao kao „plaćenik“, već po ugovoru, a plata je bila oko hiljadu američkih dolara. U Ukrajini je navodno pronašao devojku sa kojom je živeo.

28. februara je na Fejsbuku objavio: „Da obavestim sve. Odlazim van mreže. Neću biti dostupan jer u 21. veku postoji tehnologija koja se može koristiti da nas locira tako što su nam telefoni uključeni.“ Učestvovao je u bitkama za Mariupolj, a uhvaćen je zajedno sa svojim drugovima u pokušaju da pređe na teritoriju pod kontrolom ukrajinskih snaga. Podrazumeva se da je predstavljao vredan propagandni trofej za Ruse jer je predstavljen kao strani plaćenik koji je došao da ubija rusku sirotinju, što je svakodnevna teza propagandista iz Moskve i njenih paradržavnih snaga.

Prema izveštaju Slovenačke novinske agencije (STA), Prebeg je u utorak rekao da su "njegove dužnosti na bojnom polju bile ograničene na nadgledanje neprijateljskih položaja i da nije učestvovao u oružanim sukobima protiv ruskih snaga. Poslednji put pucao je pre početak rata u Ukrajini.“ navode ruski mediji koji su mogli da prate suđenje. Ruska agencija Interfaks navodi da će sledeće ročište biti održano u oktobru, a mediji su objavili video snimke na kojima se vidi da su optuženi bili u kavezu.

Vjekoslav Prebeg je prvi intervju nakon hapšenja dao ruskom novinaru Romanu Kosarevu za državnu televiziju RT i negirao da je bio zatočen u Azovstalu, mestu žestokih borbi, i naglasio da je bio pripadnik Oružanih snaga Ukrajine, a ne "plaćenik". On je rekao da je svoju sadašnju devojku upoznao u Ukrajini, zbog čega je želeo da ostane tamo, ali mu je trebalo državljanstvo, pa je otišao u vojsku. Rekao je i da se Rusi prema njemu „tretiraju izuzetno fer“ u zatočeništvu. Kasnije je sličan intervju dao i Miodragu Zarkoviću, srpskom novinaru koji otvoreno podržava rusku stranu u sukobu.

Prebegova situacija se dodatno komplikuje jer mu hrvatske vlasti de fakto ne mogu pomoći ni pravno, ni diplomatski, jer Republika Hrvatska podržava Ukrajinu u ratu sa Rusijom i separatistima Donbasa. Uostalom, Hrvatska je ranije najoštrije osudila optužnicu Narodne Republike Donjeck, a zvanični Zagreb „odbacuje optužnicu i ne smatra je osnovanom i zakonitom jer je protivna međunarodnom pravu i međunarodnim konvencijama o tretmanu zarobljeni civili i ratni zarobljenici“, saopštio je MVEP.

U utorak je reagovao i premijer Andrej Plenković koji je naveo da će se Hrvatska boriti za prebeg, ali „u ovoj situaciji država može da šalje poruke, traži sastanke, beleške, ali on je na teritoriji koja je pod nepriznatom vladom, stoga su naše margine delovanja ograničene“, dodao je Plenković.

Kurir.rs/Jutarnji.hr