VRATILA SE SA PUTA I ŠOKIRALA SE KADA JE VIDELA OVO PORED KUTIJA! Njena muka je trajala godinama, evo i zašto

Ovih dana je je prvo austrijsku, pa posle i svetsku javnost uzbudila priča o Austrijanki koja je sa letovanja na Krku u koefru donela ženku škorpiona i 10-ak mladunaca.

Glavna uloga u ovoj priči je Arijana Matulić, Splićanka koje se bolji poznavaoci rukometa sećaju kao juniorske reprezentativke Hrvatske iz 80-tih, vrsne sportistkinje iz doba bivše Jugoslavije, kojoj je klupska kolegica u prvoj ligi “Dalme” bila slavna Nataša Kolega.

Arijana leta provodi radno na Hvaru, i to od aprila do oktobra svake godine; službena adresa inače joj je Vrh Sućidra u Splitu. Te 2016. godine Arijana je po običaju odradila sezonu i započela svoju svakogodišnju selidbu nazad u Split.

Bila je sredina oktobra, na svoj prvi sprat u Krležinoj ulici donela je gomilu kofera i počela raspakivanje.

Imala je i velike kutije da otvori, kada je došla do poslednje, ispod koje je bila zmija.

– Sto posto sam sigurna; videla sam je nekoliko sekundi, debelu zmiju sjajne, crne kože sa prugama, izgledala je kao ona smotana kobasica za roštilj. Onda se brzo pomerila u stranu. Zanemela sam od šoka, tih nekoliko sekundi promenilo mi je život, doslovno. Najprije sam ustuknula, kao da sam dobila udarac u grudi. Uzela sam šipku od zavese i izbacila je kroz prozor, nikad neću saznati jesam li tada izbacila i zmiju. Namera mi je bila da oslobodim pogled, da je lakše nađem... –priseća se Arijana, koja je potom otšila u drugu prostoriju po metlu, i drhtavim rukama tražila zmiju.

Narednih godinu i po dana nije prespavala u svom stanu, de facto se preselila kod majke.

Naravno, odlučila je nešto da preduzme: prvi korak bila je Vikipedija. Zmija je nalikovala na riđovku, premda više nije sigurna u to. Onda je nazvala zmijara sa Hvara.

– Došao je sa opremom i sve pretražio, ali nije je bilo. Loša okolnost bila je što je baš taj oktobar bio strahovito hladan, i postojala je opasnost da se zmija zavukla u neku rupu, upala u hibernaciju... Ipak, postavila sam uz pomoć brata klopke za nju, jer zmija bi trebala da oglasni u neko vreme, prepričava ona.

Tako je prvo nabavila mamac, živog miša u kavezu.

A onda su morali da odu na nekoliko dana na Brač, u berbu maslina; mišu su ostavili više hrane, puno hrane za gotovo celu endelju. I klimu podešenu na prijatno grejanje.

Kad su došli sa Brača nakon četiri-pet dana, međutim, zatekli su miša koji se doveo do smrti od prejedanja! Nije, jadan, znao da mu je to klopa za celu nedelju.

Onda je, po savetu prijatelja, postavila markere od brašnjavih pruga po stanu; ako zmija progmiže, mora da ostavi trag. Stan je bio pun brašna, ali joj nije bilo ni traga.. I tako, u toj agoniji prisilnog preseljenja i potrazi za zmijom dođe i april, nova sezona za rad u Jelsi.

PROGONI ME U SNU

– Kad danas vratim film unazad, ne mogu da verujem da mi je bilo nalagodno da nazovem, recimo, CIAN ili vatrogasce. Jednostavno, smatrala sam da će mi se smejati ili da će me odbiti, priznaje Matulić.

Ohrabrena mišljenjem stručnjaka zmijara, Arijana nakon godinu i po dana ulazi u stan i započinje čišćenje, traženje, “češljanje” svakog kutka u stanu. Nije je pronašla, nije bio nikakav trag od zmije: jaje, koža, mlada jedinka... Jao!

– Verujte mi da me i danas, nakon pet-šest godina, ta zmija progoni u snu, rekla je ona.

Teorije o tome kako se našla u mom stanu su različite: možda sam je donela sa Hvara u kutiji, a možda je na prvi sprat dogmizala kroz prozor; ovde ima paprati, prirode... Moguće da je nešto poremetilo njeno prirodno stanište..., dodala je ona.

Kurir.rs/Slobodna Dalmacija