NEMOJTE NAS DIRATI: Evo kojim sve oružjem Hrvatska šalje poruku potencijalnim protivnicima! VIDEO

Ivica Mandić, kapetan bojnog broda, otišao je u penziju sa mjesta načelnika Centra za obrambene i strateške studije Hrvatske vojske. Jednostavnije rečeno, planirao je razvoj i potrebe u opremanju i naoružavanju HV i učestvovao u stvaranju tzv. DPR, dugoročni planovi razvoja. Sada on govori o poukama koje mala vojska poput HV može izvući iz ukrajinskog rata.

– Da vojska mora da bude uravnotežena, da ima izgrađene i umrežene sve sposobnosti, na moru, na kopnu, u vazduhu, u informacionom i sajber prostoru. Operativni komandanti na terenu moraju raspolagati svim vojnim znanjem i sami biraju oružje kojim će delovati. Kada je meta ugrožena iz svih pet dimenzija, izuzetno je teško odbraniti se. Inače, fudbalski gledano, to je kao da igrate protiv Barselone u usporenom režimu, a to se desilo i ruskoj vojsci na severu Ukrajine. Oni jednostavno nisu mogli da komanduju svojim snagama zbog centralizovanog komandovanja i donošenja odluka. Bili su potpuno pogubljeni.

Maloj zemlji kao što je Hrvatska nije isplativo da ima stare vojne sisteme, već vrlo moderne i vrlo precizne. Moraju biti u stanju da udare tačno tamo gde je HV potrebno. Kako male zemlje nemaju mnogo novca za vojsku ili ogromno ratno vazduhoplovstvo, ovaj precizni udar postaje imperativ za HRZ, za kopnenu vojsku i za mornaricu. Još jedna lekcija sa ukrajinskog ratišta je da je HV-u potreban izuzetno obrazovan oficirski kadar, koji nije poslušan, već lojalan. Dakle, suprotno od onoga kada smo gledali kako Putin prisluškuje komandante i šefove tajnih službi, a oni pred njim mucaju. Strah nije dozvoljen, a poštovanje je obavezno. Oni su lojalni svojoj zemlji, ali nisu poslušni ko će od straha da čuje ono što glavnokomandujući od njih želi da čuje, zbog čega ulaze u krug laži i prikrivanja pravog stanja u vojsci. . Operativni komandanti i ostali moraju biti takvi, čak i po cenu sopstvenog položaja. Ovo se posebno odnosi na opšti nivo. Ukrajinski rat je lekcija da morate imati samosvesne i izuzetno obrazovane oficire koji će reći istinu šta god da se desi.

Verovatno se razumelo da je i broj HV mali?

- Broj više nije najvažniji. Komandanti na terenu moraju imati određeni stepen autonomije u donošenju brzih odluka u okviru osnovne strateške ideje, snose odgovornost za rezultat. Drugo, obaveštajni podaci moraju se odmah deliti sa ratnim vođama i ne smeju da prolaze kroz hijerarhije i filtere agencija i službi. Inače, na terenu je sporost u odlučivanju. To znači da su komandanti brigada u stanju da donose odluke na osnovu obaveštajnih podataka. A to već važi za jedinicu na nivou bataljona, odnosno sa nekoliko stotina vojnika. Moraju znati. Imali smo takav pristup tokom Domovinskog rata, vojni zapovednici su dolazili predsedniku sa svojim kreacijama i idejama, što ne znači da su svi prihvaćeni, ali je to bio princip. Tu se ruska vojska pokazala neefikasnom, jer se u tom mastodontu neguje samo poslušnost.

Dakle, mali i moderan i pametan ima prednost u odnosu na broj i količinu oružja?

- Ne sme da se desi da se neke vojne sposobnosti zanemare. Moraju biti uravnoteženi. Artiljerija, koja se meri brojem ispaljenih granata i tonama čelika, danas ne vredi gotovo ništa. Na primer, prva vojna oblast JNA rasporedila je 973 artiljerijska oruđa u liniji za napad na istočnu Slavoniju. Naših 12 oklopnih haubica PzH 2000 sa pametnim granatama od 155 mm danas vrede više od svih tog naoružanja JNA zajedno. U prvom minutu vod iz tih haubica može da sruši sve mostove na Dunavu npr. HV, stoga, mora da bazira svoje naoružanje na tehnološkom razvoju, sa eksponencijalnim rastom sposobnosti da uništi neprijateljske snage i infrastrukturu. Takva vojska je jedini odgovor na naše demografske probleme i emigraciju. HV mora biti u stanju da pošalje poruku svakom potencijalnom protivniku da će ga stići gde god da se nalazi. Tada svrha HV neće biti promašena. Naša vojska ne postoji prvenstveno da bi ratovala. Njegova osnovna svrha je da spreči rat demonstriranjem sopstvenih sposobnosti. To znači da HV mora imati jake ofanzivne sposobnosti, strategija je defanzivna, ali doktrina je izuzetno ofanzivna. Napadajte protivnika u svakoj tački njegove borbene aktivnosti.

Da bi se to postiglo, dovoljno je zadržati izdvajanje od 2 odsto iz BDP-a. S tim što Vlada i država strategiju moraju shvatiti kao proces, a ne kao parče papira. Potrebno je stalno ispitivanjeuživo i kada se nešto bitno promeni treba odmah reagovati. Veoma je važno povezati opremanje vojske sa ekonomskim razvojem zemlje. Naime, nova oprema stvara nove izuzetno dobro plaćene poslove. Ovakvi poslovi će se otvarati za održavanje Bredlija i Rafala, a zatim za rukovanje i održavanje sistema PVO srednjeg i dugog dometa, a nakon toga razvoj i održavanje višenamenskih raketnih korveta i HRM patrolnih brodova. Dakle, opremanje nije samo potrošnja. Osnovna borbena sredstva kao što su artiljerija, oklopna vozila, tenkovi, borbeni avioni, helikopteri, raketni sistemi traju od 30 do 40 godina. I to treba održati. Pametno upravljanje dovodi do veze sa privredom.

Idemo po granama. Šta je sledeće u vojnoj nadogradnji s obzirom na ono što sada imamo?

– Moramo da zamenimo skoro sve oklopne transportere i tenkove, jer su konstruktivno zastareli, a modernizacija se ne isplati. Izgradićemo potpuno novu kopnenu vojsku koja će odgovoriti izazovima ovog vremena. To podrazumeva novu obuku i novo oružje, potpuno novi oklop. Modernizacija podrazumeva smanjenje broja vojnika, ali to ne znači da ćemo smanjiti veličinu vojske, već, na primer, da ćemo napraviti tri oklopno-mehanizovane gardijske brigade sa istim brojem vojnika. Jedan bataljon klasičnih topova ima 160 ljudi, a ceo bataljon naših oklopnih haubica nema ni približno toliko. Geografski oblik Hrvatske ne dozvoljava smanjenje broja vojnika, ali bi ga trebalo povećati na negde oko 21.000. Zatim sledi prilagođavanje rezervnog sastava, jer danas ne mogu da zamene nijednu gardijsku brigadu na terenu.

Pretpostavljam da je plan da završimo naoružavanje svakog od 120 Patrisa i nakon Bredlija nastavimo sa novim oklopom?

- Tako je, Bredli nisu dovoljni, treba da nabavimo još BOV. Ne ulazim u vrstu, ali to moraju da budu gusenice jer su oni osnova manevra. Reč je o nekoliko stotina oklopnih vozila i tenkova. U Evropi imamo vrhunski tenk, nemački Leopard, postoji američki Abrams ili izraelska Merkava. Treba nabaviti artiljerijski sistem na točkovima i videti šta je efikasnije, samohodna haubica 105 ili 155 mm. Neophodno je odlučiti i o nabavci samohodnih minobacača kalibra 120 mm, koji su, kako se pokazalo za Ukrajinu, veoma moćno oružje. Samohodni oklopni bataljoni blokiraju desetine kilometara prostora i mogu da gađaju neprijatelja na velikoj dubini, ekonomični su i mogu da ispaljuju svu pametnu municiju.

Zašto je važno imati pametnu municiju?

– Ako treba da uništite tri tvrde mete, a koristite pametnu municiju, potrebno vam je šest granata. Ako koristite klasičnu municiju, biće vam potrebno 800. Problem nije samo u potrošnji granata, već i u velikom gubitku vremena, ali i brzom habanju cevi pri masovnoj upotrebi obične municije. Pored toga, naše oklopne haubice sa novom municijom povećale su domet na 60 do 80 km. Pametne granate su skupe, ali na kraju mnogo isplativije. Što se tiče tenkova, potrebna su nam dva bataljona, svaki sa po 58 novih tenkova.

Neki veruju da je era tenkova u Ukrajini završena?

- Šta god. Bez obzira na ove priče, tenkovi tamo stradaju od ručnih protivraketnih sistema, ali to zato što nemaju dovoljnu zaštitu i pogrešno su korišćeni, ruska strana ih je poslala u izviđanje i normalno je da su mnogi bili uništena. Američka vojska, kao ni izraelska, to nikada ne rade, ali će obaveštajni sistem učiniti sve da otkrije gde je neprijatelj i onda vrlo precizno delovati. Tako se protivnik udaljava od vaših tenkova i danas je jasno da brzina nije zamena za oklop, već je potreban balans, dok sistemi, kao što je Izraelski trofej sistem, pružaju dobru samozaštitu tenka od projektila. . Statistika kaže da je 12 odsto posada Abramsa poginulo u slučaju pogotka projektila, a 80 odsto posada je poginulo u istim okolnostima u ukrajinskom ratu. Ovde je važno da obaveštajna jedinica bude multiplikator vaše vojne snage, bilo snimanjem, obeležavanjem ciljeva ili borbenim dejstvom putem dronova.

Pored toga, radarsku sliku koju proizvodi Rafale, koju može da vidi na 150 km udaljenosti, mora da vidi i komanda brigade.

Kopnena vojska mora imati sopstvenu raketnu jedinicu sposobnu da nanese duboki udar na neprijateljske ciljeve, govorim o nabavci MLRS sistema za centralni deo Hrvatske i sistema HIMARS, koji su pogodniji za konfiguraciju tla. južno od Hrvatske, sa punim dometom od više od 300 km. HV je dovoljno da ima 18 do 20 takvih sistema.

O nabavci onih američkih sistema koji lutaju ukrajinskim ratištem razgovaralo se još 2015. godine, ali su SAD odustale zbog Srbije?

– Okolnosti su se sada dosta promenile, a pitanje je da li smo se tada zaista i istrajno zalagali za nabavku tih sistema, o kojima sada ne treba da trošimo previše reči, već jednostavno krećemo u nabavku, što se dešava. Takvo oružje nanosi neprijatelju ogromne gubitke i pomera bojno polje nekoliko stotina kilometara dalje. Zahvaljujući ovim i drugim raketama koje stižu sa Rafalesom, Hrvatska će moći da zadrži potencijalnog protivnika na udaljenosti većoj od 500 km, nabavkada li imamo čitav niz raketa koje se nude. To je izuzetno važno. Za malu i usku državu kao što je Hrvatska, ovo je ključno, to je koncept „ne diraj me“.

Moramo da dobijemo PZO u potpunosti od jednog partnera, a ne da škrabamo?

- Apsolutno. Iz logističkih razloga, podrška, obuka i održavanje.

U pitanju su američki, francuski i izraelski sistemi?

- Tako je. I taj sistem koji ćemo nabaviti biće osnovni sistem na višenamenskom ratnom brodu HRM. Tako će se sistemi svih rodova vojske sami integrisati.

Dakle, uz Rafale, HRZ bi trebao dobiti sve vrste raketa?

- Ja sam pristalica nabavke kompletnog borbenog kompleta za sve vrste misija. Međutim, nisam za prebukiranje skladišta, to je sada rešeno ugovorom sa Francuskom, tako da se u slučaju nužde tačno precizira koliko desetina ili stotina različitih projektila se isporučuje u RH. u najkraćem mogućem roku i to iz rezerve francuske vojske. Dakle, ne morate da nabavite 100 krstarećih projektila, ali morate biti u mogućnosti da nabavite toliko kada vam ponestane. Od SAD smo sada dobili popriličan iznos za vojne nabavke, iako to nismo ni tražili, ali je u okviru finansiranja aktivnosti oko Ukrajine i Hrvatska dobila nekoliko desetina miliona dolara. Evo prilike da odredite prioritete i počnete da dobijate ono što vam je potrebno. Počeli smo sa nabavkom helikoptera Black Havk, prva dva su namenjena specijalcima, a druga dva stižu već naoružani, pa treba razmisliti koje rakete i kolikog dometa. Pored protivtenkovskih projektila Hellfire, na Black Havk idu i rakete Maverick. Pošto je plan da se nastavi sa nabavkom Black Havksa, nije mudro koristiti ove helikoptere ako nisu naoružani. U jednoj misiji, to je transportni helikopter, au drugoj je borbeni helikopter, i ima ogromnu moć. Može se nositi 16 projektila Hellfire! Lansiran iz vazduha, Hellfire može da pogodi oklop i ciljeve do 12 km, a Maverick do 150 km. Druga opcija je da se tim novcem odmah počne sa nabavkom MLRS i HIMARS-a za kopnenu vojsku.

Šta podrazumeva osnovni borbeni komplet za Rafale?

– Rakete kratkog, srednjeg i dugog dometa, protivvazdušne, ali i krstareće rakete dometa nekoliko stotina kilometara i pametne vođene bombe velike snage, dometa oko 80 km. Opet koncept „ne dirajte nas“. Naravno, ove krstareće rakete moraju biti komplementarne novoj protivbrodskoj raketi na budućoj korveti HRM.

Šta je sa HRM?

– Izgradnja moderne mornarice koja mora, što do sada nije bio slučaj, moći da projektuje snagu i sa mora na kopno. Pored dalekometnih protivbrodskih raketa, višenamenski brodovi HRM-a trebalo bi da imaju mogućnost gađanja protivnika na kopnu u dubinu, posebno za odbranu juga Hrvatske, gde smo najuži. Reč je o brodovima koji moraju da budu na moru desetinama dana i da odgovore na pretnje iz vazduha, kopna, mora i podmorja. Na korveti bi trebalo da bude i helikopter sa protivpodmorničkim mogućnostima.

Šta je sa postojećim raketnim topovnjacima, a imamo ih pet?

- Njihov vek je određen, ali moramo vrlo brzo da menjamo rakete na njima, jer su RBS-15 zastarele. Dok se ne naprave raketne korvete za HRM, poslužiće stare topovnjače sa novim projektilima.

A obalni patrolni čamci?

– Ovo izmeštanje OOB-a koji se sada proizvode u HRM ne vredi. U okviru EU projekta PESCO treba da se proizvede OOB specijalne namene i sposobnosti. Dakle, naoružani brodovi koji mogu da služe u ratne svrhe. Naoružani su samo topom kalibra 30 mm i pogodni su za obalsku stražu ili MUP. To se odnosi i na onu četvoricu koja je zaglavila u Brodosplitu i treba ih po svaku cenu završiti. Ali ponavljam, ovo nije ono što HRM treba. EU nam nudi manje brodove, ali istog tipa i naoružanja kao korveta. Mogu biti modularne, tako da u slučaju opasnosti odlaze u brodogradilište, a za kratko vreme se rakete postavljaju na predviđeno mesto.

Koji je idealan broj korveta, a koji modularnih OOB-a?

- Izgrađeno je ne manje od četiri broda. Idealno je imati šest korveta i isto toliko modularnih OOB-a.

Kurir.rs/Večernji.hr