SRBI SU NAS GURALI U MINSKA POLJA, A HRVATSKE BANDE UPADALE I UBIJALE SRBE U KRAJINI! Intervju novog predsednika Češke Pavela

Hrvatski portal Index objavio je delove intervjua novog predsednika Češke penzionisanog generala Petr Pavela, inače nekadašnjeg drugog čoveka NATO koji je inače 1993. bio u mirovnoj misiji UN u bivšoj Jugoslaviji i koji je 1993. godine učestvovao u akciji spasavanja francuskih vojnika tokom rata u Hrvatskoj.

„Bio sam impresioniran kada mi je Aleš Opata, koga srpski komandant nije gledao, šapnuo: 'Komandante, ubiću ga, zar ne?' Samo sam mu rekao: 'Aleš, nemoj ništa da radiš'“, rekao je Pavel u intervjuu 2019.

On navodi da je operacija u Hrvatskoj 1993. godine bila najstresniji trenutak koji je doživeo u svojoj vojnoj karijeri: „Mislim da je to bio trenutak kada sam bio najbliže gubitku života.

Pavel navodi da se operacija odvijala krajem 1992. i početkom 1993. godine: „Hrvatska je gubila strpljenje sa sporim oslobađanjem teritorije na sektoru gde se nalazio naš bataljon. Srbi su je zvali Srpska Krajina. To je područje oko Plitvičkih jezera, od Knina na jug do Karlovca na severu“.

"Kasnije su pokrenuli operaciju Oluja, čiji je cilj bio brzo uspostavljanje kontrole i proterivanje Srba sa tog područja. Istovremeno, to je bio prostor na kome su Srbi živeli vekovima. Deo Srba je osećao da ima pravo na tu teritoriju. Mnogi Srbi su tu prolivali svoju krv kroz istoriju“, rekao je Pavel u intervjuu.

Na pitanje novinara da opiše situacije koje su se desile tokom operacije, Pavel je rekao: "Bilo je nekoliko napetih situacija. Kada vas neko namerno odvede u minsko polje, znate da imate problem. Kada vam neko drži pušku uperenu u leđa i vodi te na prvu liniju, kada sve oko tebe eksplodira i kuća ispred tebe se rasprsne, znaš da si blizu smrti“.

„Kada dođete pod artiljerijsku vatru i te granate eksplodiraju oko vas, svaka od njih ima potencijal da ubije stotine ljudi, a selo koje je do pre nekoliko trenutaka izgledalo mirno odjednom vam izgleda kao ratna zona i vi izlazite iz nje. nepovređen znaš da si jedva uspeo.U jednom trenutku smo stigli do plaže Karin, danas idealne destinacije za letovanje.Tada nije izgledalo tako jer smo tamo stigli 10 minuta pošto je minobacačka granata raznela dva francuska vojnika Bilo je još takvih trenutaka“, opisao je češki general.

Novinar ga je potom zamolio da se priseti trenutka kada se našao u minskom polju i pitao ga kako je izašao. "Srećom. Nismo prešli nijednu minu, samo smo se vozili kroz polje. Srbi su nas namerno poslali. Nadali su se da ćemo upasti u nevolje, jer bi onda mogli da kažu da smo sami krivi."

Dodaje da nisu imali vazdušnu podršku jer im nije bila potrebna.

„Misije UN su bile pre svega mirovne misije i misije podrške. Misija UNPROFOR-a, po mandatu, bila je toliko slaba i, iz današnje perspektive, toliko neefikasno vođena da se čudim da se mnogo više loših stvari nije desilo dok smo mi bili tamo“ .

„Bili smo veći teret i za srpsku i za hrvatsku stranu. U napetim situacijama oko Benkovca, Srbi koji su se vraćali sa fronta su nam više puta govorili: 'Zašto ste ovde? Zašto imate mitraljeze i transportere, a nećete da se borite? sa nama protiv Hrvata koji su nas napali.' Bilo je teško objasniti im u tako napetoj situaciji da nam naš mandat to ne dozvoljava. Imali smo oružje, ali smo ga smeli koristiti samo u samoodbrani“, rekao je Pavel.

"Naš zadatak nije bio da se borimo ni sa jednom stranom, već da stanemo između njih i sprečimo nasilje. U takvoj situaciji teško je naći pravo rešenje", dodao je on, nakon čega je novinar upitao zašto se upustio u rizičnu akciju spasavanja u ovako napetoj situaciji.situacija.

"Pošto smo vojnici, mi smo za to obučeni. Ako se naše kolege nađu u opasnoj situaciji, kao vojnik osećam obavezu da im pomognem. Istu pomoć bih očekivao i ako se nađemo u nevolji", objasnio je Pavel.

Na pitanje da li je u operaciji spasavanja francuskih vojnika učestvovao samo češki bataljon, Pavel je odgovorio: „Naš bataljon, koji je tada još bio čehoslovački, jedini je imao slobodu kretanja na sektoru veličine oko 50k100 kilometara. srpski ni a hrvatska strana nam nije ograničavala kretanje“.

"Kenijski bataljon je bio u zoni u kojoj je bilo najviše borbi i bio je praktično paralizovan. Francuski bataljon se spletom okolnosti i nekim ranijim odlukama našao u situaciji da su ih Srbi blokirali i morali smo da ih snabdevamo. sa hranom“, rekao je Pavel objašnjavajući kako su Francuzi bili izolovani u sopstvenoj bazi.

"Oni su potcenili Balkan, nisu shvatili da to nije ni Čad ni Alžir i da se sa meštanima ne može komunicirati kroz cev. Imali smo i jezičku prednost, ali pre svega nismo Da delimo taj odnos prema meštanima, uvek smo birali kontakt“, naveo je Pavel.

"Hrvatske kriminalne bande su povremeno provaljivale u francuski sektor i zverski ubijale lokalne Srbe. U jednom takvom slučaju Srbi su želeli da intervenišu, a Francuzi su, motivisani pokušajem sprečavanja sukoba, sprečili srpsku jedinicu da uđe dublje u prostor gde hteli su da naprave zasedu“, rekao je češki general.

O spasavanju Francuza od Srba

„Deo srpskog konvoja je prošao, bila su dva vozila, a Francuzi su blokirali ostala. U međuvremenu su dva srpska vozila pala u hrvatsku zasedu u brdima, a Hrvati su mučki ubili 23 Srbina. Srbi su tada iskopali 23 groba. odmah pored francuske baze da ih podseti šta su uradili.Hteli su da im kažu 'vi ste krivi jer niste dozvolili da im pomognemo'.Ovo je eskaliralo situaciju.Onda su blokirali Francuze, praktično tretirao ih kao neprijateljsku jedinicu“, rekao je Pavel.

Na na pitanje da li su Francuzi koje su Česi spasli locirani na jednom mestu, Pavel je odgovorio: „Ne, bili su na četiri lokacije, bilo ih je po 10-15 na svakoj. Bilo ih je oko 30 u blizini plaže Karin. Na Golešu ih je bilo 8, tamo je bio i oklopni transporter. Kad smo stigli, Srbi nisu hteli da ih puste. Srpski komandant mi je rekao: 'Kad nas Hrvati napadnu, mi ćemo ubiti. francuski.' Sa njima sam pregovarao sat vremena“, rekao je bivši češki general.

„Pretili su da će i nas ubiti ako ne odustanemo. Na kraju smo postigli dogovor koji je bio veoma bolan za Francuze. Bojni brod je morao da ostane tamo, a vojnici su mogli da uzmu samo svoje lične stvari i oružje. Kasnije saznali smo da su Srbi koristili transporter za izviđanje hrvatskih položaja“, rekao je Pavel, kojeg je potom novinar zamolio da opiše situaciju u kojoj mu je srpski komandant s leđa uperio kalašnjikov u vrat.

„Bilo je na lokaciji na koju su nas Srbi slali. Bila je to srpska jedinica sa oko 100 ljudi. Odatle su periodično slali ljude na front koji je bio nekoliko stotina metara dalje. Vraćali su se i uvek gubili. ljudi, uzeli municiju i vratili se na liniju fronta. Tamo smo stigli tačno u trenutku kada se jedna njihova desetkovana jedinica vratila sa fronta“, rekao je Pavel.

"Kada su nas videli, pobesneli su i rešili da nas iskoriste kao živi štit. Na naša dva transportera skočilo je 30 naoružanih i frustriranih Srba sa 12 ljudi. U takvoj situaciji ne možete mnogo, pogotovo što je bilo i drugih ljudi Na nas su uperili protivavionski top sa tri cevi od 20 milimetara. Shvatili smo da je otpor uzaludan i nije nam preostala druga opcija osim da se privremeno predamo i sačekamo razvoj situacije", rekao je češki general.

Na pitanje šta se dalje dogodilo, Pavel je odgovorio:

„Rekli su nam da moramo da idemo sa njima na front, pa smo i uradili. Tokom tog incidenta, srpski komandant je klečao iza mene na oklopnom transporteru i uperio pušku u mene. vrat s leđa. Pored njega je stajao Aleš Opata. Odavao je utisak osobe koju situacija nije posebno impresionirala, a ja sam bio impresioniran činjenicom da nije paničio. Kada mi je Aleš šapnuo 'ja' ja ću da ga ubijem, zar ne?', odgovorio sam: 'Aleše, nemoj ništa.' I nadao sam se da me je čuo“, zaključio je Pavel.

Kurir.rs/Index.hr