MOJOJ JADRANKI BILA SAM MAJKA SAMO JEDAN DAN! Bolna ispovest Zlate o noći kada je u požaru u Rijeci poginulo 25 beba u porodilištu
Dežurni doktor je rekao reči koje nikada neću zaboraviti – „nemate čemu da se nadate”. Tada smo znali da su šanse da naše bebe prežive nikakve. Ali bilo je nade. Nažalost, to se nije dogodilo. Izgubila sam je čim se rodila. Tuga je i danas prevelika. Pogotovo na današnji dan, kada bi moja Jadranka slavila rođendan, tužno kaže Zlata Petešić, poznata riječka pesnikinja.
U rano jutro 28. marta 1975. na ginekološkom odeljenju riječke bolnice "Dr Zdravko Kučić" u Rijeci buknuo je požar u kojem je smrtno stradalo 25 tek rođenih beba.
- Ja sam svoju malu Jadranku dojio samo jednom i izgubila je u strašnoj nesreći". Bila je velika beba, teška 4060 grama, duga 55 centimetara, lepa, zdrava beba. Bila sam njena majka samo jedan dan. Rodila sam je 26. marta, te tužne i tragične 1975. godine, u 11 sati ujutru. Požar je izbio sledeće noći, oko tri sata ujutru, na Veliki petak - ispričala je ranije svoju tužnu priču, skoro pet decenija nakon velike riječke tragedije Zlata Petešić za Novi list.
Sravična nesreća dogodila se u porodilištu tadašnje Kliničke bolnice Dr. Zdravko Kučić na lokaciji Sušak, kada je umrlo 25 novorođenčadi. Desilo se to oko 2.30 časova 28. marta 1975. godine.
Baš za nesreću, te kobne noći nije bilo nikog u porodilištu. Samo je sestra raznosila decu majkama koje su boravile odvojeno od svoje dece svaka tri sata na dojenje. Nakon dojenja sestra bi decu pokupila i vratila ih u dečju sobu. Kako je sestra obavila svoj posao, vratila se u sobu.
Požar je uočen tek nakon 40 minuta, u noći s 27. na 28. mart, kada je vatra počela da uništava delove sobe. Vatra je bila slaba, pa su medicinske sestre i čistačica tek nakon pola sata shvatile da se nešto događa kada su čule buku, jer je vatra uništila prozorsku traku pa je pala roletna, a potom je pala i ventilaciona cev.
Dežurni lekari i medicinske sestre pokušali su da uđu u dečju sobu, ali zbog vrućine, dima i mraka nisu mogli da priđu. Tada nije bilo direktnih telefonskih linija, pa je sestra morala da ode do vrata i traži od portira da pozove vatrogasce.
Vatrogasna ekipa stigla je oko 35 minuta nakon početka požara, i tek tada su uspeli da uđu u sobu i počnu da spasavaju bebe. Deca su tako gotovo sat vremena boravila u sobi ispunjenoj dimom i vatrom.
Od 28 beba preživele su samo tri, dva dečaka koja su zadobila lakše povrede i devojčica koja u požaru zadobila teže povrede lica i ruku. Tragedija se dogodila u sobi za novorođenčad na drugom spratu zbog kratkog spoja na električnoj zidnoj grejalici.
U dečjoj sobi jedno novorođenče je primalo kiseonik, a u blizini iznad njega nalazila se električna grejalica, jedna od onih infracrvenih grejalica, koja je počela da iskri na tu kolevku gde se nalazilo dete, jedino koje je u stravičnom požaru izgorelo. Ostala deca su se ugušila dimom koji je zbog sagorevanja plastike sadržavao i užareni PVC.
- To je bilo moje drugo dete, posle sedmogodišnjeg sina Marina. Bila sam srećna jer sam rodila zdravu i naprednu devojčicu u kojoj sam, nažalost, uživala samo nekoliko sati. I za to vreme je uglavnom spavala, jer je bila napredna. Bilo je to pred Uskrs. Bila sam u sobi sa dve majke koje su se porodile carskim rezom i još jednom gospođom i ja koje smo se porodile prirodnim putem. Jedna od mojih cimerki me je probudila usred noći jer je nešto lupalo, izašla sam iz sobe i videla da su vrata svih soba otvorena, u hodniku su uplakane majke, a medicinske sestre ih smiruju, u uglovima bolnice koji su već bili crni od dima - priseća se Zlata.
Priseća se i reči dežurne doktorke koje nikada nije zaboravila: „Nemate čemu da se nadate”.
- Tada smo znali da su šanse da naše bebe prežive nikakve. Ali bilo je nade. Svi smo bili u šoku i neverici, a pre svega u velikoj tuzi i bolu. Podsvesno sam se još nadala i mislila: „sad će mi dovesti moju Jadranku da dojim, vreme je za drugo dojenje“. Nažalost, to se nije dogodilo. Izgubila sam je čim se rodila. Tuga je i danas prevelika. Naročito na dan kada bi moja Jadranka slavila rođendan - tužno priča Zlata.
Umesto da uskršnje praznike provede sa porodicom, sa sinom i mužem i tek rođenom ćerkom, Zlata je te subote pre 48 godina, kao i ostale porodilje, otpuštena na kućnu negu. U bolnicu je došla kao majka buduće devojčice, a otišla je praznih ruku i tužna do bola - i fizički i psihički iscrpljena, bila je majka bez bebe, što, kaže, neće požaliti. dokle god je ona živa.
Kao uzroci požara navedeni su "krajnja nedisciplina i nepridržavanje propisa", kako je istaknuto u zaključcima Izvršnog veća Sabora, tadašnje republičke Vlade Hrvatske.
Dežurna medicinska sestra je zbog te tragedije završila na psihijatriji. Istragom je utvrđeno da je od trenutka nastanka požara do dolaska vatrogasaca prošlo oko sat vremena, a 28 novorođenčadi ležalo je bespomoćno u sobi ispunjenoj dimom i plamenom.
Po dolasku vatrogasaca iz sobe je izneseno petoro preživele dece, no dvoje dece je kasnije preminulo u tadašnjoj Klinici za dečje bolesti Kantrida. Troje preživele dece je u nesreći imalo sreće što su se nalazili neposredno pod grejalicom.
Njihove povrede zadobijene su od požara, ali su imali dovoljno kiseonika, dok je ostala novorođenčad postupno ostajala bez kiseonika i bila ugušena dimom. Dim i visoka temperatura odveli su u smrt 25 tek rođene djece, pisao je Novi list.
Kurir.rs/Novi list
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega