OVE TRI OBLASTI NAJDUŽE ĆE ODOLETI VEŠTAČKOJ INTELIGENCIJI: Može da zameni 300 miliona poslova, ali ljudski rad je ovde nezamenjiv

S obzirom da je veštačka inteligencija (AI) postala jedna od najvećih globalnih tema poslednjih meseci, a ChatGPT, DALL-E i najavljeni sistemi opšte veštačke inteligencije (AGI) dobijaju veliku popularnost u javnosti - samo ChatGPT je zaradio više od 100 miliona korisnika početkom ove godine – pojavila su se razna pitanja.

Kako ističe profesor Pale, veruje da će tehnologija u budućnosti imati mnogo primena, ali nije uveren da će čovek ikada stvoriti inteligenciju nalik čoveku, čak i na nivou četvorogodišnjeg deteta. Razlog?

- Još uvek ne znamo kako funkcioniše ljudski um. To verovatno nećemo znati ni za dvadeset godina. Štaviše, ne znamo ni kako smo sposobni da radimo najobičnije stvari. Recimo, kako smo uopšte u stanju da prepoznamo kesten u gomili lišća? - pita Pale.

On dodaje da je tehnologija veštačke inteligencije, kao što je ChatGPT, koja odgovara na različita pitanja korisnika, zapravo sistem za obradu teksta za velike količine teksta.

Štaviše, čak i ako sistem veštačke inteligencije dovedemo do racionalnosti čoveka, kaže Pale, on zbog toga uopšte neće biti čovekolik.

- Čovek iz nekog razloga ima emocije, ima sistem vrednosti. Zašto? Nije jasno. Bolje bismo funkcionisali kao hladni, logični Vulkanci. Ali ako želite da napredujete, morate da uradite nešto nelogično, nešto nemoguće. Zato ljudi, uprkos zdravom razumu, rizikuju, bacaju se na tenkove, crtaju kao Pikaso, prave iskorak iz zone poznatog. I ne znamo zašto se to zapravo dešava – kaže on. Dakle, dolazi revolucija veštačke inteligencije, samo ne ona koju očekujemo, smatra Pale.

Sem Altman, direktor kalifornijske kompanije OpenAI, koja stoji iza razvoja ChatGPT-a, najavio je stvaranje takozvane superinteligencije koja bi trebalo da nam donese „tehnološku utopiju”. Američki esejista Tomas Loren Fridman napisao je u nedavnom članku za Njujork tajms da nas čekaju „tornado” i „tehnološki super cirkus”. Tačnije, da bi programi mogli da naprave ključne korake u nauci, na primer da otkriju strukturu velikog broja proteina, za šta bi bile potrebne decenije istraživanja ljudskih naučnika.

Neki drugi, skeptičniji, među kojima je i Pale, mirnije pristupaju prognozama. Pale smatra da će programi veštačke inteligencije teško rekonstruisati pravu ljudsku inteligenciju, ali bi mogli da zamene jednostavnije kancelarijske poslove, posebno one sa mnogo jasnih procedura.

- Pre neki dan sam zvao korisničku službu jedne telekom kompanije. Agent odgovara, ja mu kažem za svoj problem, on me stavlja na čekanje. I tako deset minuta. Za potpuno trivijalan problem. Kada se konačno javio, odmah sam ga prekinuo i rekao mu 'znaš šta, vrati mi aparat na telefon, molim te, hoću da razgovaram sa njim' - kroz smeh prepričava Pale.

Prema njegovom mišljenju, agenti u kol centru nisu vrhunski konsultanti, već obično studenti koji prate određene procedure, a to može da uradi i sistem veštačke inteligencije. Isto važi i za bankarske službenike, kreditne savetnike, agente osiguranja, računovođe, knjigovođe, ukratko za svaki posao koji je matematički izračunljiv.

Američki stručnjaci za veštačku inteligenciju to zovu „kognitivna automatizacija“. Odnosno, predviđaju da će veštačka inteligencija uskoro automatizovati takozvane poslove "belih kragni", poslove na kojima morate razmišljati, kao što su menadžeri, advokati, računovođe, konsultanti, programeri, finansijski i savetnici za osiguranje.

Zanimljivo, donedavno se verovalo da će tehnologija prvo zameniti one niže kvalifikovane radnike, fizičke radnike, ali sada imamo primer – poput onog iz kineske gaming kompanije NetDragon Vebsoft – da veštačka inteligencija može sasvim adekvatno da zameni šefa Kompanija. Naime, posao šefa, koji uključuje analitiku, procenu rizika, donošenje odluka i proračun produktivnosti, računar obavlja mnogo efikasnije i sa manje predrasuda od čoveka.

Postoje tri oblasti koje će, kako ističe Pale, sigurno najduže odolevati veštačkoj inteligenciji: zanatstvo, nauka i umetnost.

– Za neke veštine koje zahtevaju veštinu i finu motoriku, poput preciznog postavljanja pločica i parketa, robotizacija nije nimalo laka. Pogledajte ruku, pogledajte koliko ima živaca, mišića, zglobova, pogledajte pokrete za sviranje klavira ili heklanje. Takve veštine će, verujem, dugo odoleti robotizaciji, a i kada dođu mašine koje to mogu, biće veoma skupe - kaže Pale.

Prema rezultatima nedavnog istraživanja, 38 odsto zaposlenih u SAD veruje da bi veštačka inteligencija mogla uspešno da obavlja njihove poslove, a 13 odsto njih misli da će AI preuzeti njihovo radno mesto. Istovremeno, predviđa se da bi veštačka inteligencija mogla da uništi devet miliona radnih mesta i otvori 12 miliona novih. Vrednost cele industrije mogla bi da skoči na više od 300 milijardi dolara za nekoliko godina.

Međutim, veštačka inteligencija bi mogla da dovede do nekih globalnih promena koje nisu toliko očigledne, upozorava Pale. Uglavnom, da svet postaje „prekomplikovan“, da ga običan čovek više ne razume.

- Kao ljudi volimo da uspostavljamo veze, vodimo računa o raznim međuzavisnostima. Na primer, pošto aktiviranje vulkana na Islandu može uticati na evropski vazdušni saobraćaj, što je jednostavna veza, mnogo dima u vazduhu blokira vidljivost. Ali šta ako danas i sutra sve delegiramo sistemima veštačke inteligencije, pa imamo kompjutere koji međusobno komuniciraju u raznim sektorima, energetika sa finansijskim sektorom i bankarstvom, transport sa lekovima i hranom, obrazovanje sa industrijom, trgovina sa logistikom. U tom slučaju ćemo postati toliko međuzavisni da više nećemo znati uzroke i posledice pojedinih događaja – smatra Pale.

On daje konkretan primer sveta finansija. Prema njegovoj zamisli, u bliskoj budućnosti svet ličnih finansija mogao bi da bude pod kontrolom veštačke inteligencije. Tada bismo imali jednu aplikaciju koja bi se mogla nazvati „univerzal pay“ za univerzalno plaćanje i ona bi za nas upravljala svime: automatski plaćala komunalije, dizala kredite, otplaćivala ih ulaganjem u akcije, štedila za nas, prenosila valute i tako na.

Ukratko, to bi bila čitava mreža raznih finansijskih funkcija koje su za prosečnog čoveka toliko složene da ih on ne može ni da razume, a aplikacija bi ih obavljala umesto nas. Pa to zvuči sjajno, kažemo. Tehnologija nas oslobađa svakodnevnih stvari i obaveza kako bismo se posvetili važnijim i lepšim stvarima, slobodno vreme, porodici, prijateljima. Ali Pale nije tako siguran.

- Zvuči veoma primamljivo da će nas tehnologija osloboditi, zar ne? Ali da li je to zaista oslobođenje? Možda će nas, opraštajući nam intelektualni napor, učiniti glupljima, da se manje trudimo da razumemo osnovne stvari oko nas, kao što je novac, pa ćemo tako lakše postati žrtve takve tehnologije, njenih grešaka ili mogućih napada na nju - kaže proročki Pale.

S druge strane, dodaje, prevelika složenost sveta mogla bi da nam učini uslugu politički i društveno, rasturajući koncentraciju moći nekolicine vladara u politici i tehnologiji. Ne samo onih jedan odsto stanovništva koji drže 99 odsto svetskog bogatstva, već i šačica globalnih IT kompanija – da pomenemo samo Gugl, Fejsbuk i Amazon – koji drže ceo internet u svojim rukama.

U kompleksnom svetu, smatra Pale, mnogi bi morali da vuku konce, a ne samo nekolicina. Ali koje će industrije, osim finansija, kako predviđaju Pale, najviše biti pogođene veštačkom inteligencijom? Istraživanja kažu da će najranije do 2030. veštačka inteligencija promeniti zdravstvenu industriju, korisničku podršku, bankarstvo i finansije, logistiku, trgovinu i sajber bezbednost.

Grubo govoreći, veruje da AI može, na osnovu gomile podataka iz zdravstvenog sistema, da pomogne lekarima da postavljaju dijagnoze, da čet-botovi podjednako dobro mogu da obavljaju posao agenata u korisničkom servisu, da AI može lako da automatizuje bankarsku birokratiju, u logistiku, izračunajte i optimizujte najbolje rute za transport i tako dalje.

Posledice veštačke inteligencije na obrazovni sistem još nisu jasne. Prema rezultatima nedavno sprovedene ankete u SAD, 48 odsto studenata priznalo je da je koristilo tehnologiju veštačke inteligencije bar jednom za pisanje testa, seminara ili teze. Pale, čija predavanja svake godine pohađa 800 učenika, kaže da uloga nastavnika više neće biti ista. Pa kome danas treba učitelj da ga uči Pitagorinim lekcijama, kaže on.

- Imaš lekcija koliko hoćeš na internetu. Nastavnik mora biti magistar, magistar matematike, hrvatskog, biologije ili istorije, sa kojim će učenici raditi na projektima i istraživanjima. Sve što se može objasniti za dva, pet ili deset minuta, naučićete sami na računaru. Od majstora se uči ono što je najteže preneti: majstorstvo, vrednost, znanje... – kaže on.

Kurir.rs/Jutarnji list