Velika tuga i šok zavladali su u vrtiću na zagrebačkom naselju Jarun nakon što je u četvrtak na svom radnom mestu preminuo voljeni vaspitač Bojan Radašinović (48).

I tog jutra se šalio i igrao sa decom, a onda je seo na stolicu i pokosio ga je moždani udar. Iako je hitna pomoć stigla brzo i pokušala da ga reanimira, pomoći mu nije bilo.

- Deca su mislila da se igra kada je seo. Pitao ga je kolega nešto i shvatio da se ne odaziva i odmah je pozvao u pomoć. Svi smo veoma tužni i svima će mnogo nedostajati čika Bojan jer je bio divan - rekao je deda jednog od dečaka iz njegove vrtićke grupe.

Radašinoviću, koji je bio jedan od osam zagrebačkih prosvetnih radnika, nedostajaće kolegama, deci i njihovim roditeljima, ali i književnoj zajednici. Godine 2000. dobio je nagradu Goranovo proleće za mlade pesnike. Objavio je tri zbirke poezije: Sprega književnosti i prljavog rublja (2000), Ovdje ćemo uvijek biti stranci (2003), Savršeno mjesto za život (2005), zbirku priča Non stop (2011) i knjiga za decu 2017. godine koju je sam izdao. Reč je o knjizi koja povezuje vaspitanje i obrazovanje sa permakulturom, koju je Radašinović proučavao i živeo.

"Bio je poseban, ili si ga mnogo voleo ili ga uopšte nisi. Jesam, uvek mi je bilo prijatno u njegovom društvu. Duhovit, ironičan, samoironičan. Živeo je u skladu sa prirodom, obrađivao svoju baštu, provodio vikende u prirodi u svojoj vikendici. Bio je jedan od retkih muških vaspitača. Posao kojim se bavimo je beskrajno lep, težak i stresan. Ima posledice na naše zdravlje, a verovatno i na njegovo. Biti vaspitač nije posao, to je poziv. Radiš i kada si godine i vikendom, radiš čak i na bolovanju, smišljaš neke nove ideje. Pored nas, naš posao rade i naša porodica, prijatelji, poznanici, skupljaju sve što nam treba, posećuju nas u vrtiću, organizuju nam razna dešavanja kako bi deci bilo što zanimljivije. I baš zato, molim vas, da više niko ne kaže da se vaspitači samo igraju. Zbogom Bojane!", napisao je njegov kolega na društvenoj mreži na profilu Priča tete Duda.

Svestrani Radašinović radio je i kao mentor informatike u Centru za podsticanje darovitosti, a svoje pesme, priče i eseje objavljivao je u Zarezu, Vijencu, Kuorumu, Poeziji, Knjigomatu, Večernjem listu, Karlovačkom tjedniku, Albumu, Trećem programu Radio Zagreba. Poezija je prevođena na engleski, nemački, portugalski i slovenački jezik. Uvršten je i u nekoliko zbirki i antologija savremene poezije.

(Kurir.rs/Jutarnji list)

Bonus video:

02:38
Bogdan iz Požege jedini je muški vaspitač u svom kraju Izvor: RINA