Hrvatski geofizičar i klimatolog Branko Grisogono rekao je da su ekstremne vremenske prilike i neočekivani klimatološki događaji, nažalost, činjenica. Trendovi su zabrinjavajući jer, kako je pojasnio, olujna nevremena su češća, intenzivnija i duže traju.

Neobično je to da je ova superoluja uspela iz severozapadne Evrope da napravi efekte čak i nad Mediteranom. Njen neobično dugi hladni front, kad je prešla preko Alpa, napravio je još dva mala ciklona u Đenovskom zalivu, a onda je njena ćerka prešla da živi u severnom delu Jadrana, što je pojačalo orkanski jugo, rekao je za Dnevnik HTV-a profesor zagrebačkog Prirodno-matematičkog fakulteta Branko Grisogono.

Svakih nekoliko dana imamo jak jugo što je, ističe on, vrlo neobično.

- Četvoronedeljni jugo pripada više zimskim mesecima, a ne jeseni. Ovo je vrlo neuobičajena jesen, kazao je.

branko-grisogono.jpg
Printscreen/Youtube 

Trendovi su vrlo zabrinjavajući, ističe Grisogono. Naime, olujna nevremena su u proseku češća i intenzivnija, te duže traju. Promenila se njihova statistika.

- Nije bitan samo apsolutni rekord. Postoji niz drugih parametara koji čine efekte na klimu, okolinu i ljude, pojasnio je profesor sa PMF-a.

Grisogono ističe kako "ima puno nepažljivih gradnji, pogotovo oko delta velikih reka i u blizini brda gde se onda mogu stvoriti klizišta".

- Čim se otvara jedan problem, obično se s njim pokreću još dva, tri-četiri problema. Brane su bile dobro napravljene za prošlo vreme, građene su za bivšu klimu. Treba uzeti nove normative i graditi za rizik za takve ekstremne događaje, na 500-1000 godina unapred, poručio je.

milcia-epa-carlos-barba.jpg
EPA Carlos Barba 

Prof. Grisogono naglasio je kako su ekstremne vremenske prilike i neočekivani klimatološki događaji, nažalost, činjenica.

- Oni koji ne veruju - blago njima. Međutim, to jeste sadašnje stanje nove klime koja traži ravnotežu jer je pomerena zbog globalnog zagrevanja i svojih internih varijacija u viši energetski nivo. Ona nije došla u stabilno, stacionarno stanje, objasnio je atmosferski fizičar.

Godinu 2023. pamtićemo kao izuzetno toplu. Grisogono pojašnjava kako iza toga stoje verovatno dve stvari. Glavni je, kaže, antropogeni efekt.

- Mi i dalje mnogo ispuštamo štetnih gasova, previše betoniramo, asfaltiramo i rušimo šume.

profimedia0056900452.jpg
Profimedia 

Sekundarni efekat jeste da je sredinom proleća počeo El Ninjo. On u proseku podiže temperaturu i intenzivira procese.

- Te dve stvari su se složile jedna na drugu i zato je jul najtopliji mesec otkad postoje globalna merenja. Hrvatska ima neke lokalne rekorde. Deveti mesec je neslužbeno najtopliji septembar otkad postoje redovna merenja.

Teško je reći koliko će El Ninjo potrajati, ali očekuje se - barem pola godine.

- Može se očekivati topla zima. Ako su regularne oborine, što je jako teško reći, na temperaturi jedan do dva stepena iznad proseka, to znači dosta kiše i blagu i toplu zimu, zaključuje prof. Grisogono.

(Kurir.rs/Jutarnji)