NEVEROVATNO: U Hrvatskoj decenijama plovi brod težak 30 tona, a kada ljudi čuju od čega je napravljen ostaju u ŠOKU

Brod Đota, nazvan po prezimenu svog vlasnika, plovi decenijama. Nije napravljen od drveta, čelika ili plastike kao većina brodova, već od specijalnog betona. Vlasnik kaže da to olakšava održavanje.

Još jedna prednost betonskih brodova u to vreme bila je u tome što su bili otporni na mine, koje se nisu aktivirale u slučaju kontakta sa betonskim koritom. Kod nas je gradnja ovakvih brodova, dodao je, bila tražena osamdesetih i devedesetih godina.

"Kupio sam ovaj čamac, nazvan po mom prezimenu Đota, pre dvadeset godina. Ali plovi duge 33 godine. Važna je armatura, ali i elastičnost",navodi Robert neke od zakona fizike.

Ne zna se tačno koliko je težak

Njegov ribarski čamac dugačak je 12 metara i, kaže, ima oko 20 tona betona.

"Kompletan brod sa opremom težak je tridesetak tona. Nije samo beton. Brod ima rebra od pletene žice i na njega se stavlja beton. Nikada nisam video konstrukciju, ali koliko znam, potrebno je mesec dana da se dobije elastičnost. I moj brod me dobro služi. Voli da ide na pecanje, pa ponekad provedemo i po dvadesetak sati zajedno na moru. Možda mu treba farba i estetika, ali ne bih to menjao. Sa mnom je do penzije, a posle, ko zna. Kupio sam ga od Mladena Boljuna", rekao nam je vlasnik.

Kaže da je gradnja ovakvih brodova bila najjača na Novom Zelandu.

"Takvi brodovi su građeni u vreme rata kada nije bilo čelika. Nas dvoje idemo na more nekoliko stotina puta godišnje. More je naš drugi dom. Bavim se pecanjem od svoje petnaeste godine, a i moj otac je pecaroš. To mi je u krvi. Ovakav čamac ima prednost u odnosu na plastiku ili možda drvo. I nije potrebno farbanje. Samo sitne popravke, koje uglavnom radim sam. Pa nisam ga vadio punih sedam godina, a, na primer, ako ostavite drveni brod u moru sedam godina, ništa od njega neće ostati", dodaje pecaroš.

"Plutujuća grobnica"

Beton svakako nije idealan materijal za gradnju plovila jer su bila izuzetno teška, a mornari su ih tokom Prvog svetskog rata uglavnom nazivali „plutajućim grobnicama“.

Najveći od njih bio je tanker za naftu iz 1919. godine, čija je dužina iznosila 130 metara. Ali brod „Đota” već decenijama bezbedno plovi. I biće ih još. Najviše hvala, kaže vlasnik, što se lako popravlja.

"Uglavnom ga krpim smolom, kvarcnim peskom i na kraju pocepam. I to je to. Moj brod je dobar prijatelj i odličan saputnik u životu. Poslednje što je stavio pre neki dan bili su pecani folpi i trili. Vidite koliko je čvrst taj trup broda, koji je u potpunosti napravljen od betona. Pomenuti Francuz je došao na ideju da gradi od betona. Betonom je zatvorio manji čamac i video da odlično radi. I tako je počelo", priča nam i nastavlja o problemima sa kojima se ribarstvo suočava.

"Biti ribolovac danas je sve teže. To je hleb sa sedam kora. Problem su troškovi, nafta i papirologija, što je mnogo. Ostaje sve manje prihoda i verujem da će, ako se politika ne promeni, biti sve manje pravih ribara. Ostaće samo nekoliko 'proletera' ", tužno kaže Robert.

(Kurir.rs/ 24sata.hr/ Preneo: T.A./ Foto: Ilustracija)

Bonus video: