Dok tone krastavaca i paprike zavšravaju u otpadu zbog niskih otkupnih cena – na tržnicama su nikad skuplji.
"To je jako žalosno", kaže Katica.
"Ja sam i plakala neku večer. Onaj gospodin kaže da je bacio toliko krastavaca, a ljudi su gladni i nemaju šta da jedu", kaže Božica.
OPG-ovici na tržnici ističu - ulazni troškovi rastu, pa rastu i cene, što hitno ne pronađe kupca - završiće u smeću.
"Vrućine su grozne, treba to opstati i zato se baca", kaže Petra, vlasnica OPG-a.
Vlasnica OPG-a, Jadranka kaže kako bi država trebalo da stane uz poljoprivrednike.
"Zar nije žalosno da gotov proizvod završi na smeću? To je tragedija".
"Deo proivođača od države traži da u letnjim mesecima zabrani uvoz hrane u kojoj smo samostalni, ali zbog rigoroznih pravila EU i zajedničkog tržišta, ta se ideja čini sve više nemogućom. Namera Unije je da zajedničko tržište poveća izbor roba i usluga kako bi kvalitet bio bolji, a cene manje. U praksi pak to izgleda ovako: s jedne strane uživamo u poljoprivrednim podrškama, s druge ne možemo zabraniti uvoz jeftinije robe", kaže reporter hrvatskog Dnevnika Nove TV Dino Goleš.
"Tu se moramo prilagođavati svim onim uslovima koji važe na zajedničkom tržištu", kaže Mladen Jakopović iz Hrvatske poljoprivredne komore.
Problem nastaje kod otkupljivača.
"U svakom slučaju treba paziti na koji način se postavljaju ugovori, korisiti pravnike, zaštiti se", kaže Jakopović.
I dok su domaći povrtari u raljama tržišta, na gubitku su potrošači, javljaju hrvatski mediji.
"Jednostavno bilo je još dosta uvozne robe, naša roba je krenula dosta jako jer je bilo pogodno vreme, bilo je toplo i pojavio se veliki višak na tržištu, a potrošači su i dalje plaćali visoke cene", pojašnjava Vjekoslav Budanec iz Zajednice udruženja hrvatskih povrćara.
A kad su cene u nabavci pale, pale su toliko da je povrtarima isplativije baciti nego prodati.
"Sve je jako neorganizovano, sve se uništava, selo je zatrto", kaže Petar iz Zagreba.
Nije Hrvatska jedini primer. Zbog tržišne utakmice, nemara ili isteka roka u svetu se baci oko 30 odsto proizvedene hrane. Ta količina bi mogla da nahrani dve milijarde ljudi.
Kurir.rs/Dnevnik.hr
NE PROPUSTITE
