MILANOVIĆ DEKLASIRAO PRIMORCA, HDZ NA KOLENIMA! Nezapamćena drama na predsedničkim izborima u Hrvatskoj, sve će biti rešeno u drugom krugu!

Slavlje u Milanovićevim redovima

Milanović se obratio Hrvatskoj

Celo obraćanje možete pročitati OVDE.

Obrađeni skoro svi glasovi

Na osnovu 99,25% obrađenih biračkih mesta, Zoran Milanović je osvojio 49,14 odsto glasova, dok je Dragan Primorac osvojio 19,41 odsto. Hrvatsku čeka drugi krug izbora!

Ipak drugi krug?!

Na osnovu 94,73% obrađenih biračkih mesta, Zoran Milanović je osvojio 49,40 odsto glasova, dok je Dragan Primorac osvojio 19,66 odsto.

Najnoviji rezultati

Obrađeno je 4.922 od ukupno 6.755 biračkih mesta (72,86%).

Milanović je pao ispod 50 posto (49,99%), Primorac je na 21,20 posto.

Pobeda Milanovića u prvom krugu!

Hrvatska je danas glasala na predsedničkim izborima, a preliminarni rezultati kažu da je Zoran Milanović pobedio u prvom krugu.

Zoran Milanović je osvojio 50,11 posto, dok je Primorac osvojio 22,33 posto glasova!

U Tvornici, štabu Zorana Milanovića u toku je veliko slavlje!

Nove ankete

Evo rezultata izlaznih anketa:

Zoran Milanović 50.73%
Dragan Primorac 19.04%
Marija Selak Raspudić 9.27%
Ivana Kekin 8.76%
Tomislav Jonjić 3.9%
Miro Bulj 3.67%
Branka Lozo 2.47%
Niko Tokić Kartelo 0.89%

Tuga u štabu HDZ-a

Dok se u štabu Milanovića slavi, druga strana nije baš tako raspoložena...

Opširnije pročitajte OVDE.

Oglasio se Milanović

Slavlje!

Objava rezultata prvih izlaznih anketa u Tvornici, Milanovićevom sedištu, je dočekana euforičnim ovacijama i aplauzom.

Prve ankete

Hrvatske televizije objavile su rezultate prvih izlaznih anketa koju je sproveo Ipsos. Ovo su rezultati:

Zoran Milanović 51.5%
Dragan Primorac 19.29%
Marija Selak Raspudić 8.84%
Ivana Kekin 8.33%
Miro Bulj 3.48%
Tomislav Jonjić 3.99%
Branka Lozo 2.56%
Niko Tokić Kartelo 0.80%

Samo šest gradova ima izlaznost veću od 40%

Što se tiče gradova, sedišta županija, do 16.30 sati, u svega šest gradova izlaznost je veća od 40 posto: Varaždin, Čakovec, Krapina, Virovitica, Karlovac i Pazin.

Glasali predstavnici hrvatske zajednice u Subotici

U Generalnom konzulatu Republike Hrvatske u Subotici i Konzularnom odeljenju Ambasade Hrvatske u Beogradu građani sa hrvatskim državljanstvom koji žive ili se trenutno nalaze u Srbiji danas glasaju na izborima za predsednika Hrvatske.

U Subotici su svoje pravo glasa iskoristili i predsednica Hrvatskog nacionalnog veća Jasna Vojnić i predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Tomislav Žigmanov.

Novi podaci o izlaznosti

DIP je objavio nove podatke o izlaznosti.

Na izbore za predsednika Hrvatske do 16.30 izašlo je 1.195.377 birača ili 36.09 posto, objavilo je Državno izborno povjerenstvo.

Koliko birača je glasalo?

Na izbore za predsednika Hrvatske danas prepodne izašlo je gotovo 460.000 birača, odnosno 14 posto, što je nešto manje nego pre pet godina, a nešto više nego pre deset godina.

Naime, pre pet godina, u decembru 2019., do istog je vremena svoje pravo iskoristilo 15.75 posto birača, odnosno 552.000, a pre deset godina njih 13.19 posto, odnosno 452.000 birača, objavilo je u podne Državno izborno poverenstvo (DIP).

Prema nezvaničnim podacima, pravo glasa ima oko 35.000 hrvatskih državljana koji u Srbiji borave privremeno ili trajno.

Podaci koje je DIP objavio u podne temelje se na podacima koje je objavilo 94 posto biračkih mesta od njih 6 527.

Gledano po županijama, najveći odaziv je u Varaždinskoj (17,40 posto), Karlovačkoj (15,47 posto) i Primorsko-goranskoj županiji (15,18 posto).

Najmanje birača na izbore je prepodne izašlo u Vukovarsko-sremskoj (10,81 posto), Brodsko-posavskoj (11,20 posto) i Osiječko-baranjskoj županiji (12,11 posto).

Glasali Plenković i Milanović

Manje glasača nego prethodnih godina

U Hrvatskoj je u nedelju pre podne na predsedničkim izborima glasalo 14 odsto birača, ili njih oko 460.000, što je manje nego na prošlim izborima pre pet godina, saopštila je danas Državna izborna komisija (DIP).

U prvom krugu izbora za predsednika u decembru 2019. do 11.30 glasalo je 15,75 odsto birača, ili njih oko 550.000.

Pre deset godina na birališta je u isto vreme izašlo 13,19 odsto birača. Prema podacima DIP, izbori protiču bez problema i otvorena su sva biračka mesta.

Najveća izlaznost je u Varaždinskoj, a najmanja u Vukovarsko-sremskoj županiji. DIP će sledeće podatke o izlaznosti izneti u 17 časova.

Šta su hrvatski predsednički kandidati rekli o Srbiji?

U Hrvatskoj je nedavno održana debata, koja je postala hit na mrežama zbog mnogih bizarnih trenutaka.

Jedno od pitanja bilo je i "Treba li Srbiji blokirati put u EU dok se ne reši pitanje nestalih i ratne odštete", a evo kako su kandidati odgovorili:

TokićKartelo: Nisam protiv veta, niti blokiranja, ali sam za razgovor. Hrvatska ima priliku da postane lider kod pregovora oko ulaska BiH ili Srbije u EU. To treba iskoristiti, razgovarati, rešavati probleme. Kad pitate Srbe, oni ne žele u EU. Čime bismo mi mogli da ucenjujemo, ne znam, ničim.

Bulj: Trebalo je blokirati bilo kakve pregovore o ulasku Srbije u EU dok se ne reši ratna odšteta i popis svih nestalih. Srbiju blokirati u bilo kakvim pregovorima, to je načelo.

Jonjić: Apsolutno bih se protivio ulasku Srbije u EU dok se Srbija ne izvini za velikosrpsku agresiju za zločine u Hrvatskoj i BiH. To nije samo pitanje Srbije, nego i pitanje Plenkovićeve vlade. Silan novac se odvaja za tzv. srpske kulturne centre i list "Novosti".

Kekin: Pitanje nestalih je jedna od ključnih tema. Hrvatskoj je strateški interes da u Srbiji na vlasti bude građanska i demokratska opcija, što Vučić nije. Ovih dana vidimo kakvu snagu imaju građani Srbije koji protestuju protiv Vučića. Takvim građanima treba da pružimo podršku.

Lozo: Sa Srbijom je problem što oni ne žele da uđu u EU nego nas vuku za nos i izigravaju, što im istorijski jako dobro ide. Treba da priznaju da su imali logore na teritoriji Republike Hrvatske, da kažu gde su nestali, vrate kulturno blago, arhive. Onda je "nulto stanje" i možemo početi darazgovaramo. Tu je i politika srpskog sveta koja se agresivno uvlači u Hrvatsku i druge zemlje u okruženju. To finansira i hrvatska vlada.

Milanović: Gde sam bio kad sam išao kod Dodika pre godinu dana? Bio sam na obeležavanju oslobođenja Jajca, bilo je prekrasno, a onda sam se zaputio tamo gde idu Plenković i Čović zato što je to čovek s kojim se razgovara. Razgovara se i s Vučićem, međutim Srbija mora sama da se odredi. Srbija nam je sused, jako važan trgovinski partner, mi imamo robni izvoz samo u tri države dominantno - Slovenija, BiH i Srbija. Ako će sarađivati, rešenje se može naći.

Primorac: Hrvatska će biti otvorena prema svim susedima na putu u EU, ali uz uslove - otvaranje arhiva JNA, vukovarska bolnica, gde leže kosti hrvatskih ljudi. Zbog sebe i zbog budućnosti moramo učiniti sve da do tih podataka dođemo. Što se tiče Milanovića i Dodika, on je pod američkim sankcijama...

SelakRaspudić: Sa glinskim huškačem nema pregovora. Neki dan je šetao po Dubrovniku i nas učio o agresiji na Srbiju.

Ko su kandidati na današnjim izborima?

Zoran Milanović: Kandidat Socijaldemokratske partije (SDP). Rođen 30. oktobra 1966. u Zagrebu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Zagrebu 1990, magistrirao pravo Evropske unije na Flamanskom univerzitetu u Briselu 1998. Od 1993. radi u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Hrvatske. Premijer je postao 2011, a 2020. predsednik Hrvatske.

DraganPrimorac: Nezavisni kandidat kog podržava HDZ. Rođen je 1965. u Banjaluci, detinjstvo proveo u Splitu, gde je diplomirao na Medicinskom fakultetu 1991. Doktorsku disertaciju odbranio je 1997. godine na Medicinskom fakultetu u Zagrebu. Poznati je pedijatar, forenzičar, genetičar i sudski veštak.

MiroBulj: Kandidat Mosta. Rođen u Sinju 11. marta 1972. On je hrvatski političar, gradonačelnik Sinja, poslanik u Saboru i bivši pripadnik Hrvatske vojske.

IvanaKekin: Kandidatkinja platforme Možemo. Rođena je 1984. u Zagrebu, gde je završila osnovnu školu, gimnaziju i diplomirala na Medicinskom fakultetu. Radi kao psihijatar u zagrebačkom KBC-u i aktivno se bavi pitanjima mentalnog zdravlja, posebno dece i mladih. U politiku je ušla 2016. godine, a u kampanji je često isticala da će njeni prioriteti biti borba protiv korupcije i zdravstvena zaštita.

BrankaLozo: Kandidatkinja stranke Dom i nacionalno okupljanje. Profesorka na Grafičkom fakultetu i stručnjak za papir, materijale i boje. Politički put je započela u Domovinskom pokretu, a brzo se našla na listi za lokalne izbore kad je stranku vodio Miroslav Škoro. Kad je vođstvo preuzeo Ivan Penava, ona je sa izašla na parlamentarne izbore, a odmah po osnivanju stranke DOMINO, postala je predsednička kandidatkinja.

MarijaSelakRaspudić: Nezavisna kandidatkinja. Rođena 1982. godine u Zagrebu, gde je završila osnovnu školu i Klasičnu gimnaziju. Na Filozofskom fakultetu u Zagrebu diplomirala 2007. godine. U politiku je ušla 2020. godine, rekavši da smatra da je demokratija u Hrvatskoj ugrožena.

Tomislav Jonjić: Nezavisni kandidat. Rođen 1965. godine u Imotskom. On je pravnik, publicista, diplomata i istoričar.

NikoTokićKartelo: Nezavisni kandidat. Privukao pažnju kada je u suzama izgovorio "Mama, uspeo sam" nakon što je potvrđena njegova predsednička kandidatura. Rođen u Zagrebu 1966. godine, oženjen je i ima dve ćerke i četvoro unučadi. Za sebe kaže da je ono što nazivaju starom školom, a ne boji se ni da pita za ono što ne zna, piše , između ostalog, u njegovoj zvaničnoj biografiji objavljenoj na promotivnoj internet stranici.