SKINUĆU SE SAMO AKO ME ZAKLJUČATE: Potresna ispovest majke maloletne narkomanke

Pronašli su je u jednom stanu predoziranu, u kritičnom stanju. Lekari su se borili za njen život…

Ona je to priznala samo jednom, na samom kraju, pre odlaska na lečenje. Prvi i poslednji put je rekla – “Ljudi, ja sam narkoman”.

- Strašno se promenila i retko sam bila u stanju da prepoznam onu moju ćerku kakva je bila pre nego što je postala zavisnik. Imate osećaj da to nije vaše dete, da je neko sa ulice, dete koje jednostavno ne želi da govori sa vama. Tada shvataš da i ne može da govori. Ona je u svima nama videla neprijatelje - objasnila je ova Makedonka.

Kako dodaje, ćerka bi joj govorila: “Mama, ti ne znaš kako je. Koliko je strašno kada svaki dan moram da razmišljam gde, kako i od koga da nađem drugu dozu. Ne znaš kako je, a još manje znaš koliko mi je lepo kada uzmem heroin”.

- Bilo je trenutaka kada sam u očaju i ja htela da uzmem, da vidim šta je to, da osetim kakav je osećaj koji ih primorava stalno da ga uzimaju. Verujte mi, znala sam danima da sedim i gledam u špric i razmišljam da li da uzmem ili ne. Na kraju bi uvek sama sebi govorila: “Bože, da li si ti normalna, šta je sa tobom?” – objašnjava ova napaćena majka.

Posle dve godine pobegla je iz kuće. Pronašli su je u jednom stanu predoziranu, u kritičnom stanju. Lekari su se borili za njen život… Jednostavno, nije htela da se izvuče, padala je sve dublje.

- Tada sam, na kraju snage i živaca, sela i rekla mužu: “Hoćeš li da priznaš da u kući imamo narkomana, ili ne? Ako ne želiš da priznaš, više me ni ti ni ona nećete interesovati. Sada spašavam samu sebe. Tri godine sam se osuđivala i uništavala, tri godine sam se pitala kakva sam ja to majka. I na kraju sam se razbolela, organizam je popustio, počela sam da padam u nesvest. Jednostavno, čovek puca - zaključila je ona.

Navodi da su devojčicu morali da ispišu iz škole, zatvorili su je u kuću.

- Nekoliko puta samo išli kod neuropsihijatra. Pokušavali su da je odviknu, ali neuspešno. Ponovo je pobegla od kuće i vratila se posle 20 dana. Ovoga puta ni lekari joj nisu davali šanse. Imala je upalu pluća, gnojnu anginu, upalu bubrega i mokraćnih kanala. Tada sam joj rekla: “Imaš samo dve mogućnosti. Prva je da ostaneš u kući, ali da ideš u centar za odvikavanje, i drugu, da izađeš kroz vrata i da se nikada više ne pojaviš u našim životima” - navela je ona dve opcije koje je stavila pred svoje dete.

Odgovorila je da ne želi da ide na lečenje. Tada je otvorila vrata i bila je spremna da je nikada više ne vidim.

- Mama, ja ću se izlečiti samo ako me zaključate. I ti moraš sa mnom - rekla je, da bi potom usledilo sedam meseci borbe koje su majka i ćerka provele zajedno, zaključane.

Nakon neuspešnog pokušaja, morala je da ipak potraži stručnu pomoć.Sada se već 11 meseci nalazi u centru za lečenje od bolesti zavisnosti.

- Posle 9 meseci sam dobila njeno prvo pismo koje me je oduševilo jer iz nje više nije govorila droga. To je bilo to moje dete iz sedmog razreda, koje je bilo odličan učenik sa peticama iz svih predmeta. To pismo je i mene vratilo u život, dalo mi je volju da pomažem i drugima. Od tada se nismo ni čuli, ni videli. Ona još uvek nije spremna za mene, ali ja sam strpljiva. Kada sam mogla tri godine da se borim sa tim, mogu da sačekam još malo, da mi se javi. Kažu nam da još nije spremna da se vidi i suoči sa nama jer je svesna šta je uradila. Do sada nije napustila centar za lečenje narko zavisnika, a kada bude spremna da se vrati kući, čekaćemo je raširenih ruku - kroz suze je zaključila ova žena.

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

Mračne tajne holivudskih zvezda: Oni su detinjstvo proveli u sektama (VIDEO)