Talas radnika migranata iz Kumanova koji posao nalaze u rizičnim oblastima za platu od 2.000 do 8.000 dolara obnovio je grad proteklih petnaest godina.

Novac koji šalju iz pečalbe takođe je poboljšao kvalitet života i unapredio lokalnu ekonomiju.

Kumanovci ponovo traže posao u kompanijama koje podržavaju američku vojsku u Avganistanu i Iraku. Zvanični sajtovi dve kompanije "Fluor" i "CBR" traže električare, stolare, vodoinstalatere, kuhinjske radnike i administratore. Plate se kreću od dve do osam hiljada dolara u zavisnosti od kompanije i pozicije.

Poslednjih meseci, nakon određene stagnacije, konkursi taza rad u Iraku su ponovo otvoreni. Nebojša Kiprijanovski se ponovo prijavio za stručnjaka na radnom mestu gde je 2007. već radio u jednoj od kompanija u Iraku.

"Ovo su ozbiljne kompanije koje cene posao, plaćaju sjajno, nedostaje mi samo deca i supruga", kaže Kiprijanovski.

Sa novcem koji je zaradio, rešio je stambeno pitanje, kupio auto i uštedeo nešto. Razmišljao je o otvaranju prodavnice, ali se vratio 2009., a onda se nije usudio da investira zbog pada privrede. Kiprijanovski kaže da je tokom tog perioda kada je odlučio da ode imao solidne prihode.

Jedan od radnika u tim kompanijama, Suzana Andonović, sada vlasnik kumanovske radio stanice "Bum", napustila je posao u Avganistanu pre 10 godina.

Jedini razlog zbog kog se odlučila na odlazak sa manje od 30 godina, kada je napustila dvoje maloletne dece i njenog muža, bili su mali prihodi za bezbrižni život, iako su oba supružnika radila.

"Mesečni prihodi u Avganistanu bili su odlični, u Makedoniji mogu samo da ih sanjam", kaže Andonoviževa, koji je posebno ponosna na uspeh koji su postigli svojim radom.

"Imamo svoj stan, a ranije smo ga iznajmljivali. Uspevamo da decu stavimo na pravi put, otvorili smo kompaniju. Ali uvek se sećam odlaska sa aerodroma, suze koje sam pokrivala velikim naočarima za sunce. Ne kažem da je bilo kome od roditelja lako, ali kada majka napusti djecu, srce se cepa tako da se ne sastavi", kaže Andonović sa mešanim emocijama.

Ona je istakla da su radnici bili visoko poštovani od strane pretpostavljenih. Uvek su dobijali savete o tome kako da se zaštite, imali psihološku podršku, radnik je bio striktno poštovan, troškove putovanja pokriva kompanija.

Gradonačelnik Kumanova, Maksim Dimitrievski, jedan je od onih koji su radili za američku kompaniju "CBR". Lično, kao i drugi ljudi u Kumanovu, ima pozitivno iskustvo u radu u preduzeću, koje, kao i prethodni sagovornici, kaže da je veoma profesionalan i da se brine o potrebama radnika. On kaže da su radni zadaci svakodnevni, a zaključeni su ugovori za rad u zemljama sa većim rizikom. Prihodi su veoma visoki, daleko viši od makedonskog proseka, ali i od država članica EU.

Zvanične brojke koliko se ljudi vratilo iz Iraka, Avganistana, ali i iz drugih zemalja kao što su Kuvajt i Džibuti u poslednjih 15 godina ne postoje. Prema nekim procenama Siniše Naumovskog profesora i izvršnog direktora Akademije za bankarstvo i informacione tehnologije, najveći broj radnika, više od 1.400, angažovao je Fluor. U preduzećima i podugovaračima se pretpostavlja da je od početka 2000. do danas angažovano oko 9.000 ljudi iz Kumanova. Godišnji priliv deviznih sredstava ovih građana iznosi nešto više od 90 miliona evra.

"Protekle decenije Kumanovo je postalo bilo grad pečalbara, a s pravom se može reći da su devizni prilivi iz inostranstva iznosili oko 945 miliona evra", tvrdi profesor Naumoski.

Na nivou cele Makedonije oni su u toj deceniji iznosili 1,8 milijardi evra.

Kurir.rs/Sloboden pečat

Foto: Sloboden pečat