Parlament Bugarske je danas, nakon višečasovne rasprave, odobrio francuski predlog za ukidanje veta na početak pristupnih pregovora EU sa Severnom Makedonijom, koji je Skoplje prethodno odbacilo "u postojećem obliku".

Za prihvatanje francuskog predloga sa dopunjenim uslovima glasalo je 170 poslanika u bugarskom parlamentu, 37 je bilo protiv, a 21 uzdržan, prenela je makedonska televizija Telma.

Predlog odluke za prihvatanje francuskog predloga i ukidanje veta Makedoniji i Albaniji podnela je partija Demokratska Bugarska. Taj dokument sada treba da usvoji vlada i pošalje u Brisel.

Tokom debate u parlamentu čule su se mnoge optužbe o tome ko je izdajnik, ko je izdao, a ko štiti bugarske nacionalne interese, do gotovo jednoglasnog zaključka da je to najbolji predlog koji je Bugarska do sada dobila.

Predlog koji je podnela Demokratska Bugarska predviđa dopunu francuskog predloga sa još četiri uslova i efikasnu primenu Sporazuma o dobrosusedstvu, garantovanje prava Bugara u Makedoniji kroz njihovo uključivanje u ustav kao državotvornog naroda, da ništa u procesu pristupanja ne bude protumačeno kao da je Bugarska priznala makedonski jezik i evropske garancije da će bugarski uslovi biti ispunjeni.

"Severna Makdonija, izvinjavam se, ne može da otvori nijedno pregovaračko poglavlje, ako ne ispuni naše uslove. Jednom rečju, ako se ne promeni Ustav pregovori se neće desiti. Naš interes je garantovan", rekao je Nastamir Ananijev iz partije Produžavamo sa promenama premijera Kirila Petkova. ; Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski juče je u Briselu odbacio francuski predlog "u sadašnjem obliku", ističući da je u slučaju da se u toku francuskog predsedavanja postigne razumevanje za pozicije njegove zemlje Skoplje spremno da se uključi u razgovore o tome da bio počelo pregovore u junu.

Premijer Severne Makdonije je potvrdio "crvrne linije" i istakao da predlog, da bi bio prihvatljiv za Skoplje treba da garantuje ključne elemente – jasnu formulaciju za makedonski jezik u pregovaračkom okviru i jasnu zaštitu makedonskog identiteta.

Rekao je da ; istorijska pitanja ne mogu biti kriterijumi u pregovaračkom okviru i da pregovori Severne Makedonije i EU moraju da počnu pre nego što počne procedura za ustavne promene kojima bi se Bugari, Hrvati i Crnogorci uključili u preambulu Ustava.

Kovačevski je kao uslov postavio i snažne garancije i Bugarske i EU da Sofija neće uslovljavati pregovore Severne Makedonije novim zahtevima van onoga što će biti dogovoreno u pregovaračkom okviru i bilateralnom protokolu koji još nije usaglašen sa Bugarskom.

Početak pregovora EU sa Skopljem od novembra 2020. blokira bugarski veto zbog spora oko jezika i istorije, a Brisel je i napredak Tirane na putu ka EU vezao za napredak Severne Makedonije.

Kurir.rs/beta