SUTRA DRUGI KRUG IZBORA U SEVERNOJ MAKEDONIJI: Trka sve napetija, smatra se da bi pobeda desnice povećala tenzije sa SUSEDIMA

Drugi krug predsedničkih i parlamentarnih izbora koji se sutra održavaju istovremeno u Severnoj Makedoniji mogao bi da bude presudan za nade te zemlje da postane članica Evropske unije.

Pobeda desnice bi povećala tenzije sa susedima

Lider VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski odbija da prizna da je zvanični naziv zemlje Severna Makedonija, kako se zemlja zove od 2019. godine, što je bio grčki uslov za napredak Makedonije ka evroatlantskim integracijama. To su sproveli proevropski i prozapadni socijaldemokrati (SDSM), koji su na vlasti u Makedoniji od 2017. godine.

Godinu dana nakon promene imena, Grci su uklonili blokadu i Severna Makedonija je primljena u NATO. Put ka EU, međutim, blokira Bugarska zbog sporova oko jezika i nacionalnog identiteta.

Osim što se protivi imenu zemlje, Mickoski obećava i čvrst stav u sporu sa Bugarima. Od kada je 2017. postao šef VMRO-DPMNE, Mickoski je obnovio stranku potresenu bekstvom bivšeg lidera i premijera Nikole Gruevskog, optuženog za korupciju, koji je našao azil u Mađarskoj na čelu sa Viktorom Orbanom. Mickoski je takođe obećao da će dati prioritet privredi i otvoriti desetine hiljada radnih mesta. To je poruka na koju su osetljivi mnogi birači u siromašnoj zemlji koju muči galopirajuća inflacija.

Severna Makedonija je u protekle dve decenije izgubila deset odsto stanovništva zahvaljujući masovnom egzodusu, pre svega mladih, koji svoju budućnost ne vide u zemlji.

Etničke tenzije

„VMRO-DPMNE ima veliku prednost i ima mogućnost da dodatno mobiliše birače“, smatra politički analitičar Dželal Neziri.

Tokom kampanje, Mickoski je pribegao sve zapaljivijoj retorici protiv DUI, glavne albanske stranke u zemlji, izazivajući strah da bi njegovi komentari mogli da potkopaju krhke međuetničke odnose u zemlji.

Albanci čine više od četvrtine od 1,8 miliona stanovnika. Lider DUI Ali Ahmeti predvodio je kratku oružanu pobunu 2001. da bi dobio veća prava za Albance.

Od sticanja nezavisnosti Makedonije 1991. godine, uzastopne vlade su poštovale nepisano pravilo da jedna albanska stranka mora biti uključena u vladinu koaliciju.

Mickoski lidere DUI naziva „lopovima“.

Deblokada pregovora sa EU

Vladajuće socijaldemokrate (SDSM) upozorile su da će ishod izbora biti odlučujući za evropsku budućnost Severne Makedonije, ali su potreseni porazom u prvom krugu predsedničkih izbora.

"Ovi izbori će praktično odrediti budućnost Makedonije, bilo da idemo ka progresivnom društvu, ka EU, ili da se okrenemo prošlim vremenima izolacije i etničkih sukoba", rekao je bivši premijer i lider SDSM Dimitar Kovačevski.

SDSM svoju političku budućnost zasniva na obećanju da su njeni lideri sposobni da deblokiraju pregovore o pristupanju EU i reše spor sa Bugarskom.

Sofija je odbila da podrži otvaranje pristupnih pregovora između Skoplja i EU dok Severna Makedonija ne prizna malobrojnu bugarsku manjinu u svom ustavu.

Bugarska pravi probleme

Socijaldemokrate su pokušale da unesu amandmane na Ustav, ali nisu uspele da sakupe potrebne dve trećine glasova jer se tome protivi VMRO-DPMNE. VMRO-DPMNE poslednjih godina dobija na popularnosti upravo zbog rastuće frustracije javnosti sporim procesom pridruživanja zemlje Evropskoj uniji.

Osim političkih sporova i etničkih tenzija, mnogi birači se nadaju prosperitetnijoj budućnosti.

„Nadam se da će vlada ozbiljno raditi na poboljšanju životnog standarda“, rekla je za AFP Ivana Trajčev, 42, koja radi u finansijama.

Naredni lideri zemlje moraju „stvoriti uslove da mladi ljudi imaju bolje mogućnosti za napredak“, smatra ona.

(Kurir.rs/ Index.hr/ Preneo: T.A.)