U februaru 2014. godine glumca Šiu LaBeoufa silovala je žena. Premda je ćutao o incidentu, naposletku je mladi glumac rekao da ga je nepoznata žena silovala tokom njegove umetničke instalacije u Los Anđelesu.

Instalacija, koja je bila izložena tokom vikenda oko Dana zaljubljenih, dozvolila je posetiocima da sede u tišini u privatnoj prostoriji s LaBeoufom, koji je na svojoj glavi imao papirnatu vreću.

U oktobru 2014. LaBeouf je tokom intervjua za Dazed ispričao da ga je tokom boravka s njim u prostoriji žena bičevala po nogama 10 minuta, svukla i silovala. Nakon što je pobegla s mesta događaja, LaBeouf je ostao da sediu tišini i u šoku, neznajući šta da uradi i kome da se obrati.

Nažalost, ali ne i neočekivano, glumac je pretrpeo uznemirujuće negativne komentare zbog priznanja.
Kritičari su se pitali zašto joj se nije 'oteo' (time pokušavajući diskredituju gubitak kontrole koji je LaBeouf doživeo tokom silovanja) pa su zbijali šale kako je sigurno uživao jer "koji muškarac ne bi uživao u neobaveznom seksu?".

Drugi su ga optužili da je lagao kako bi stekao publicitet dok su treći ismejali mogućnost da muškarca žena uopšte može silovati.

Takve provokacije, optužbe i poricanja su nešto protiv čega se feministički pokret borio u slučajevima kada su žrtve silovanja marginalizovane grupe. Mnogi ljudi jednostavno odbijaju da priznaju štetu koju žene koje seksualno napastvuju muškarce mogu uraditi.

Što je najgore, popularna kultura je od silovanja muškaraca napravila opšteprihvaćenu šalu.

Kako bi se skinula stigma s ove vrste seksualnog nasilja, portal "Everydayfeminism" navodi glavne razloge zašto se nipošto ne treba umanjivati ozbiljnost ovakvih zločina i zašto ih ne smemo imevati.

1. Erekcija nije pristanak

Društveni mit da muškarca žena ne može silovati počiva upravo na shvatanju da je penis u erekciji automatski pristanak.

Naučnici su naime pokazali da je moguće da muškarci imaju psihološke posledice na seksualnu prisilu, a istraživanja su pokazala da duboki strah i stres usled traume u kombinaciji s fizičkom stimulacijom tokom napada mogu proizvesti nesvesne erekcije i ejakulacije.

Ova pojava slična je fenomenu kada žene koje su silovane iskuse vaginalnu lubrikaciju pa čak i orgazam tokom napada. Takve osobe mogu imati problema s priznavanjem da su iskusile fizičko uzbuđenje ili prijatnost tokom silovanja te osećaju da ih je telo "izdalo".

Situacija je vrlo jednostavna, svaki seks bez pristanka je silovanje i svi ljudi imaju pravo odabrati žele li se upustiti u seksualni čin.

2. Seksualno napastvovanje muškaraca od strane žena češće je nego što mislite

Društvo podučava i muškarce i žene da je silovanje jedno od najmoćnijih i najstrašnijih načina kontrole druge osobe. Verovanje da se te poruke tiču samo muškaraca je greška. Na primer, oblik silovanja je i kada starija ženska osoba seksualno iskoristi maloletnika.

Dodatno, ovakve su situacije pristune i kod muškaraca, a ne samo kod maloletnih dečaka. Međutim, zbog nedostatka istraživanja podaci o seksualnim napadima na muškarce koje su izvršile žene su nepouzdani.

3. Ne uključuje sva seksualna prisila fizičko nasilje

Ženski napadači često koriste drukčije taktike od muškaraca kako bi ih prisilile na seks, a one uključuju neprilično dodirivanje, emotivnu manipulaciju te opijanje i drogiranje.

Seksualna prisila kojom se može nastupiti prema drugoj osobi uključuje predseksualni kontakt kao što je ljubljenje, dodirivanje i trljanje protiv volje, prisilni seks, pokušaj silovanja i silovanje. Istraživanja pokazuju da će žene verovatnije inicirati neželjeni predseksualni kontakt i prisilni seks od silovanja i pokušaja silovanja. Nadalje, istraživanja pokazuju da između 19 i 31 odsto muških studenata iskusi neku vrstu neželjenog seksualnog kontakta, a naučnici veruju da su veliku većinu tih kontakata inicirale žene.

"Ljudi jednostavno ne veruju da muškarac može biti silovan i ne razmeju da ne znači ne", kaže Kurtis Sent Džon iz društva "MaleSurvivor", društva koje pruža potporu muškim žrtvama seksualnog nasilja.

4. Još je manje verovatno da će muškarci koji su preživeli napad taj napad prijaviti

Deo razloga za ovo je da na temelju uobičajenog tretmana teme seksualnog nasilja mnogi muškarci koji su bili žrtve napada niti ne znaju da su bili napastvovani. Taj podatak ide ruku pod ruku s podacima istraživanja koje je napravio Garnets koji kaže da je za većinu muškaraca jednostavno izvan domena stvarnosti mogućnost da ih žena može silovati.

Muškarci takođe mogu osećati kao da im je muškost oduzeta kao posledica silovanja te zbog toga mogu iskusiti duboku sramotu što ih može navesti na to da ćute o napadu.

Projekt "Unbreakable" objavio je jednom prilikom izjave koje su muškarcima koji su bili žrtve silovanja rekli članovi porodice i sami silovatelji. Bivša verenica jednog muškarca koji je preživio napad rekla mu je "bude muško" kada se uspaničio jer video svoju napadačicu nakon osam godina, a druga je žena rekla jednom mlađem muškarcu da je on "muškarac te da ne može reći ne devojci poput nje".

5. Muškarci žrtve takođe pretrpe traume nakon silovanja, ali ih ipak okolina ismeva

Mnogi muškarci koji su pretrpeli seksualni napad dožive dugoročne negativne posledice, uključujući i simptome PTSP. Ovo se posebno može dogoditi u situacijama kada starije žene siluju mlađe muškarce i kada je alkohol uključen u silovanje.

Muškarci koji toekom silovanja dožive erekciju ili ejakuliraju mogu se osećati kao da nemaju pravo taj napad nazvati silovanjem jer su doživeli orgazam, ali to jednostavno nije istina kako je već prethodno istaknuto.
Istraživanje je pokazalo da žrtve silovanja, nezavisno od pola, dožive duboke traume zbog gubitka kontrole nad vlasititm telom koji iskuse tokom silovanja, a manja je verovatnoća da će muškarci biti iskreni o tome koliko pate kao posledica silovanja zbog društvenih očekivanja od njihove uloge u društvu i javnog stajališta o silovanju muškaraca.

Upravo zbog toga ne treba zbijati šale, jer silovanje nije smiješno i to pogotovo ne žrtvama, a pogotovo ne sme biti delegitimizirano i umanjeno.

(Jutarnji.hr)