Rios je odrastao u siromašnoj porodici, kako bi kao dečak prehranio porodicu morao je da radi kao moler i zidar, a majka ga je terala da nauči i stolarstvo

Životne priče najpoznatijih fudbalera sveta odavno su poznate široj javnosti, međutim i biografije manje poznatih igrača su veoma interesantne. Jedna takva, filmska priča, stiže iz Urugvaja.

Areval Rios je već pri zalasku karijere (32 godine) i verovatno igra svoje poslednje Svetsko prvenstvo, ali je njegov put do zvezda bio trnovit. Rios je odrastao u siromašnoj porodici, kako bi kao dečak prehranio porodicu morao je da radi kao moler i zidar, a majka ga je terala da nauči i stolarstvo.

Uporedo sa tim poslovima trenirao je u lokalnom klubu Pajsando Bela Vista. Trud se isplatio posle četiri godine, kada je dobio poziv meksičkog Montereja. Uspeo je da vrati dugove, ali nije uspeo da obezbedi i komotan život za sebe, pa je na treninge dolazio autobusom.

Jedna od simpatičnih priča iz njegovo života desila se kada je koju godinu kasnije prešao u slavni Penjarol. Sada je imao para da kupi auto, ali nije znao da vozi, isto kao što nije znao da koristi računar jer ga nikada do tada nije imao.

"Morao sam da tražim od saigrača da me voze jer nisam naučio da vozim. Nisam imao e-mail adresu", pričao je Rios.

Rios je promenio 13 klubova tokom 14 godina karijere. Za reprezentaciju je odigrao 52 utakmice i Mundijal u Brazilu će mu biti treći u karijeri.