Za ljude koji su hronično agresivni, kognitivno bihejvioralna terapija može biti efikasna u pomaganju da bolje sagledaju kada su ljuti ili frustrirani

BEOGRAD - Urugvajski fudbaler Luis Suares može da nauči da prestane ga grize protivničke igrače, ali to neće biti brz i lak proces, izjavila je danas klinička psihološkinja sa Univerziteta u Zapadnoj Australiji Korin Rid.

Urugvaj je sinoć pobedio Italiju sa 1:0, u utakmici trećeg kola Grupe D na Svetskom prvenstvu u Brazilu, a Suares je tokom utakmice ugrizao fudbalera protivničke ekipe Đorđa Kjelinija.

Svetska fudbalska federacija (Fifa) pokrenula je istragu protiv Suaresa, kome je to treći takav prekršaj. On je 2010. godine, dok je igrao za Ajaks ugrizao fudbalera PSV Ajndhovena Otmana Bakala, zbog čega je bio suspendovan na sedam utakmica, a prošle godine ugrizao je za ruku fudbalera Čelsija Branislava Ivanovića, zbog čega je pauzirao 10 mečeva.

"Važno je ispitati da li on misli da je njegovo ponašanje opravdano ili prihvatljivo. Ako misli i ako na aktivan ili pasivan način njegovi treneri i saigrači prihvate takvo ponašanje, onda je malo verovatno da će se Suares promeniti", rekla je Ridova, preneli su britanski mediji.

Kapiten Urugvaja Dijego Lugano podržao je Suaresa posle utakmice i rekao da je Kjelini "plakao i žalio se na protivnika".

"Kao čovek, potpuno me je razočarao", rekao je Lugano o Kjeliniju.

Selektor Urugvaja Oskar Tabares je takođe podržao Suaresa rekavši da "postoji animozitet prema njemu i da ga proganjaju zbog prošlih događaja".

Profesorka Rid rekla je da stres može da bude faktor u Suaresovom slučaju, ali da to ne mora da bude jedini faktor.

"Svi vrhunski sportisti moraju da se suoče s velikim stresom. Svi pokazuju neke znake, ali vrlo malo njih grize. Takođe, zanimljivo je videti kako se sportisti ponašanju posle nasilničkog incidenta. Neki od njih se odmah pokaju, postide i neprijatno im je. Znaju da je to loše, znak slabosti", rekla je ona.

"Ostali ne vide to kao problem, umanjuju ili pokušavaju da opravdaju svoje postupke. Samostalni rad na prepoznavanju stresa bi mnogo pomogao. Ali, to nije brz proces. Menjanje navika ili načina života zahteva posvećenost, upornost i veliki rad, ali može da bude značajno", dodala je Korin Rid.

Viši predavač na fakultetu za psihologiju Univerziteta u Novom Južnom Velsu u Australiji Eva Kimonis rekla je da Suares najverovatnije nije razmišljao o posledicama.

"Na snimku se vidi da je Suares svoj bes i frustraciju iskalio na Kjeliniju jer mu je blokirao prilaz lopti, pa je ga je reaktivno i impuslivno ugrizao. On najverovatnije nije razmišljao o ozbiljnim posledicama svojih nasilnih postupaka u sportu sve dok nije bilo prekasno, a tada je delovao povređeno", rekla je Kimonisova.

Među istraživačkim oblastima kojima se bave Kimonisova i Univerzitet u Australiji jesu i agresivno i anti-socijalno ponašanje i nasilničko ponašanje.

"Uobičajeno je u ranom detinjstvu, ali retkost je da odrasli grizu druge. To može biti manifestacija šireg, dugoročnog obrasca nedoličnog ponašanja koje uključuje i druge oblike agresije - udaranje, maltretiranje, fizičke obračune - to je zajedničko ljudima sa posebno vrućim temperamentom i impulsivnošću", rekla je ona.

Kimonisova veruje da je Suares bio frustriran kada je ugrizao Kjelinija, ili je samo pokušavao da stekne prednost nad protivnikom, pošto se Urugvaj borio za mesto u osmini finala Mundijala.

"Agresivno ponašanje poput ujedanja i udaranja može biti odgovor na pravu ili pretpostavljenu pretnju, ili da se postigne neka vrsta prednosti. U slučaju agresivnih postupaka radnji obično prethodi neka vrsta stresa koji dovodi do besa i frustracije, zbog čega osoba uzvrati protiv izvora te pretnje", navela je Kimonisova.

"Za ljude koji su hronično agresivni, kognitivno bihejvioralna terapija može biti efikasna u pomaganju da bolje sagledaju kada su ljuti ili frustrirani", dodala je Kimonisova.

0000111.jpg
Foto: Twitter