Bivši košarkaš Partizana i nekadašnji omladinski reprezentativac Srbije, Marko Đurković, objavom na društvenom mreži Facebook žestoko je kritikovao srpske trenere.

Ova objava usledila je nakon razočaravajućeg poraza Orlova od Italije u osmini finala Evropskog prvenstva.

"Trenerski posao je prevashodno pi-ar, te je daleko važnije od taktičkog znanja ili rada, znati sebe prodati i predstaviti kao dobrog znalca taktike i psihologije. Taj posao trpi ooogromno neznanje i nerad, koji se mogu nivelisati dobrim kvalitetom igrača.Naši košarkaški treneri su mahom potpuno neobrazovani likovi, socijalno neuklopljivi i suštinski nepismeni."

profimedia0064832242.jpg
Profimedia 

U svojoj analizi Đurković pominje i Dušana Ivkovića.

"Isto tako, da bi neko bio baš dobar trener, pored taktičkog znanja, mora da posjeduje pobjednički mentalitet i autoritet ličnosti. Neki od naših poznatih trenera su karijere napravili prevashodno na autoritetu i mentalitetu (npr. Duda).

Najvažnije u tom poslu (ako neko hoće da bude prevaga) je ipak taktičko znanje, a kolike su razmjere taktičke nepismenosti naših najpoznatijih trenera je nešto što je nepojmljivo. Jedini argument u njihovu odbranu su trofeji koje su osvajali.Jesu, osvajali. Godinama, ma decenijama, ne osvajaju. Zatim, osvojili su većinu trofeja u vrijeme fiksnih telefona i video kaseta, dok je napad trajao 30 sekundi. Košarka se mijenja vremenom, mijenjaju se pravila, dolaze nove taktičke ideje."

img20220912wa0003-djurkovic.jpg
Printscreen 

Zamera im i slabu obuku mladih trenera.

"Dokaz kolike su to analfabete je gotovo potpuno nepostojanje mlade generacije naših trenera. Da su stvarno imali od koga da uče, naši mladi treneri bi dominirali evropskim ligama. Naših trenera tamo gotovo da nema."

A kritike nisu lišeni ni neki strani treneri.

"Onda, trofeji nisu merilo taktičkog znanja. Nisu garancija da bi neko sa bilo kojom ekipom postizao uspjehe. Ataman osvaja trofeje (Turske ne zna da izvede presudan aut,nema akciju, Pini Geršon je osvajao trofeje, a pitanje je jesu li taktički bolji od pokojnog Stepandića(koji je bio užasan). Dobri igrači su presudni prilikom osvajanja svakog trofeja ili prilikom postizanja dobrih rezultata. Skolari je svjetski prvak u fudbalu, i čitav niz drugih uspjeha ima, a sa Čelzijem je finale LŠ igrao Avram Grant. Osvojio je LŠ Di Mateo. Trofeje osvaja Vensan Kole sa Francuskom. Isto tako, protivnici evropskih trenera nisu NBA treneri, nego gotovo uvijek iste takve neznalice. To najčešće nisu dueli ekipa pažljivo pripremljene taktike(čast izuzecima).

profimedia0721744581.jpg
Profimedia 

I onda kada splet okolnosti dovede do toga da Italijani ili Argentinci imaju atipične ekipe(oni bi voleli da imaju centre, ne vole što su atipični, nego ih prosto nemaju), tu se pokaže ne trenersko znanje Poceka(koje je evidentno limitirano) ili Argentinca, nego suvo neznanje naših selektora, koji ne mogu da se prilagode neobičnim ekipama."

Na red su došlo i poređenje sa trenerima iz regiona.

"Ovaj poraz je sa jedne strane dobra stvar. Mitovi su generalno štetni i laganje nije korisno. Maljković, Tanjević, Đurović su prva klasa bukača, potpunih taktičkih neznalica. Od Hrvata su to Aco Petrović i Jasmin Repeša. Đorđević i Pešić su tek malo bolji. Obradović još malo bolji, ali daaaaleko od dobrog u taktičkom delu.

Džikić je povremeno bio klasa (u Krki i Budućnosti po jednu sezonu), ali usled socijalno-psiholoških limita nije iskazao potencijal do kraja. Vukojičić je bio izvanredan, na putu da postane klasa, a nejasno mi je gdje se slomio.

Trener Slovenije, Sekulić, je klasa u taktičkom delu posla.

Vujošević i Radonjić su klasa u taktičkom smislu i u smislu autoriteta i pobedničkog mentaliteta (nažalost, socijalno i psihološki limitirani)."

Sve oči uprte u Dejana Milojevića.

"Milojević je bio na putu da postane klasa, a on je i pobednik i ima autoritet i dobar je, normalan čovek. Nema nikakav limit. Mislim da je on naša nada za budućnost selektorskog posla, ako ga to zanima."

buducnostzvezda4abafinale18674.jpg
Starsport© 

Marko Đurković je za Partizan nastupao u periodu od 2006. do 2008. godine. U u karijeri je promenio mnogo klubova, a igrao je Republici Srpskoj za Borac Nektar i Igokeu.

Sa Partizanom je osvojio po dve titule prvaka Srbije i Jadranske lige, te jedan državni kup.

Kurir sport