Srpski fudbalski stručnjak Dragoslav Stepanović za Kurir je kao i prethodna tri puta analizirao utakmice Evropskog prvenstva u Francuskoj.

Utakmicu Hrvatska - Portugal je odredila taktika jednog i drugog trenera, Hrvati su hteli da isključe Ronalda, a Portugalci da isključe Perišića. Zato je utakmica bila bez šansi i lepote, bez iznenađujućih poteza. Moglo je da se igra i bez oba golmana.

Da li se približavamo novom vremenu, utakmice će se odlučivati u zadnjim minutama? Da li ćemo ići na utakmice samo zadnjih 15 minuta? Hrvati su možda ispali jer su na kraju utakmice odlučili da idu na sve ili ništa i primili gol iz kontre koji nisu smeli.

Najopasniji igrač kod Hrvata bio je Vida, tri puta je mogao da da gol, tri puta je imao šansu da odvede Hrvatsku dalje. Da li je on bio taj koji je na kraju falio tamo gde je mogao da spreči onaj genijalni pas Nanija koji je nekima prošao milimetar pored noge i nije bilo moguće da tu loptu negde izbace. Verovatno gledamo te akcije ponovo i ponovo, možda će se pronaći jedan stručnjak koji će napisati da je moglo ovo i ono i sve ostalo, ali je to sve za pisanje i gubljenje vremena. Ni onaj koji je odigrao, ni oni svi koji su tu bili nisu mogli da spreče. Iako je golman odbranio tu loptu i on nije mogao da spreči, i na kraju imamo situaciju da je sve uzalud jer je taj pas kompjuterski izračunat pobedio i pokvario veče svima onima koji su navijali za Hrvatsku i svima onima koji su želeli Hrvatima sve najbolje do finala, a jedan od tih sam bio i ja, pobornik ofanzivnog fudbala, spektakla. Kao što je Krojf govorio, utakmica mora da bude spektakl.

Perfektno sastavljena taktika nije zaštićena od perfektno/slučajno odigranog pasa u završnici utakmice od Nanija. Nećemo nikad saznati da li je hteo, da li je video, zašto je igrač koji je mogao da odigra mnogo ranije odigrao tako kasno. U trenutku kada je sve ličilo da je dobra kontra Portugalaca propala na scenu stupa Nani i odigrava pas stoleća, pas za finale, pas za navijače, pas da oslobodi sve na terenu loše, dobre, nikakve igre, pas veselja ili besmrtni pas koji će se pamtiti, Ronaldu koji je tu utakmicu iz najbliže blizine gledao i divio se taktikama oba trenera, bez da učestvuje, koji su izračunali do detalja kako treba ući u tu utakmicu, kako je igrati i kako je pobediti.

Meni je takva utakmica, sa takvom taktikom uvek postavljala pitanje ko može da pogreši, dokle će se držati te taktike jedan ili drugi tim. Desilo se da su Hrvati osetili trenutak kada da dodaju gas i da pobede Portugalce, ali desilo se obrnuto da je baš to i bilo presudno da izgube utakmicu. Voleo bih da su igrali celu utakmicu kao zadnjih 15 minuta jer se tada video potencijal igrača ideje, igra Luke Modrića koji je bio svuda, koji su hteli da pobede i igre
koju su u tim trenucima igrali.

Ali, sigurno je da je teško kada izgubiš u poslednjim minutama, ali to je i bila utakmica dva tima koja je mogla samo da se izgubi u poslednjim minutama jer su svi svoju šansu videli u nastavku pprvenstva i prolasku do finala, jer je ta grupa izgledala mnogo slabija nego ona druga grupa. I kada to sve vidiš, i kada daš sve od sebe onda je i to tačno da samo u poslednjim trenucima neko može da pogreši, izgubi loptu, ne vrati se i dozvoli onima drugima da urade to što su uradili, pobede sa pasom koji je neopisiv, loptom koja je putovala toliko dugo i koju niko od svih tih nije uspeo da negde izbaci, skrene i zaustavi akciju koja je mirisala na gol.

Ne krivite sebe, ne krivite balkanski sindrom, vi ste bili do sada na svakom Svetskom i Evropskom prvenstvu, vi imate o čemu da pričate, da taj gol sprečite u kafani, u prodavnici, ali ne i u stvarnosti koja je ponekad odvratno gruba. Verujete da niste imali sreće, nije prošao bolji tim, prošao je tim koji je u jednoj sekundi bio snalažljiviji, koji je u jednom trenutku pronašao genijalno izračunati pas. Ne verujem da je baš to hteo taj igrač da odigra taj pas koji
vas je pobedio.

Biće dana za megdana, šansa je propuštena i ne može se vratiti, utakmica nije zadovoljila sve one koji su mnogo od nje očekivali, na trenutke je bila dosadna ali tako je to kada igraju dva velika taktički obučena tima te večeri više za defanzivu, dva tima samo sa jednom željom, da se ne pogreši, da se utakmica mnogo rano ne upropasti, da se utakmica dobije i onda stave sve na jednu kartu koja će obradovati samo jedan tim, mislim u ovom trenutku pogrešan jer hrvatski tim je imao mnogo više da pokaže nego što je sinoć pokazao.

Ne sekiraj se balkanska dušo, biće dana za megdana.