Gregor Okiljević dnevno je prelazio 35 do 50 kilometara, a ruta ga je vodila kroz Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, sve do Srbije i Beograda

Da navijačke strasti ne poznaju granice, potvrdio je Gregor Okiljević, navijač Partizana iz Spodnje Idrije (Slovenija), koji je krenuo 15. marta na put do Beograda, kako bi posmatrao mečeve svojih ljubimaca – fudbalera i košarkaša.

Ništa ne bilo neobično, da ovaj momak nije krenuo na put – pešice. Dnevno je prelazio 35 do 50 kilometara, a ruta ga je vodila kroz Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, sve do Srbije i Beograda.

"Niko u porodici ne navija za Partizan, a ja od malih nogu, meni je to samo došlo kada sam imao pet, šest godina. Prošle godine kada je kolega Šibalić krenuo biciklom za Milano, upoznao sam ga preko interneta, pa je jednu noć spavao kod mene na tom putu. Pratio sam ga do granice do Nove Gorice, pa sam tada hteo i ja da uradim nešto tako ekstremno i odlučio da krenem peškle na utakmice. Prvih dana sam prelazio po 40, 50 kilometara, a morao sam u proseku 35 dnevno, pa sam imao tri, četiri dana za odmor i da ostanem malo duže tamo gde mi se sviđalo", otkrio je Gregor kako je došao na ovu ideju.

Problema nije bilo a Gregor je u mnogim mestima je imao pomoć navijača crno-belih.

"Nisam se plašio, bilo je malo nezgodno kroz Hrvatsku, ali nisam nosio obeležja pa nije bilo problema. Kada bi me ljudi pitali gde idem, govorio sam da idem na Plitvička jezera, tako sam malo slagao da ne bi dolazio u nezgodnu situaciju, mada mislim da ne bi bilo velikih tenzija. Dosta mi se ljudi javljalo preko interneta da me ugoste, spavao sam kod drugara partizanovaca u Novom Gradu, Prijedoru Banjaluci, Prnjavoru, Brčkom, Sremskoj Mitrovici. Planirao sam da idem samo na košarkaški meč sa Žalgirisom i fudbalski sa Vojvodinom, ali su mi "grobari" u Brčkom rekli da idemo i protiv OFK Beograda, pa sam bio i na toj utakmici, kao i protiv Cedevite. Da imam duži godišnji odmor, išao bih i protiv Jagodine. Imao sam od prvog dana žuljeve, ali me nimalo nisu bolele noge, ne znam da li me Partizan vodio ili neka želja, nije bilo umora. Više mi je bilo dosadno i imao sam taj psihički teret, a ne fizički umor. Kad mi je bilo teško, uvek sam mislio na Partizan i lakše mi je bilo što smo pobeđivali dok sam bio na putu, samo smo o Lokomotive izgubili", istakao je Okijević.

On je rekao i da mu je omiljeni igrač kapiten Saša Ilić, po dolasku u Humsku je obišao stadion i trofejnu salu, a u subotu ga čeka i iznenađenje crno-belih.

http://www.youtube.com/watch?v=vqbsWhBjDDY