DIJEGO SIMEONE ZA KURIR: Srbi, niste smeli da oterate Antića!

Trener Atletika ubeđen da će „jorgandžije“ ove sezone osvojiti titulu u Primeri, ali da će postati i šampioni Evrope

Tvorac čuda s Kalderona Dijego Pablo Simeone u ekskluzivnom intervjuu Kuriru otkriva nepoznate detalje iz svoje fudbalske i trenerske karijere i sa čitaocima u Srbiji deli magiju koju koristi da bi stigao do cilja.

Uoči poslednjeg kola Primere, u kojem pada odluka o šampionu Španije, Simeone tvrdi da je sudbinski zapisano da Atletiko osvoji trofej posle 18 godina, ali i da prvi put u istoriji podigne pehar namenjen prvaku Evrope.

Da li će Atletiko osvojiti titulu?
- Kad sam došao u klub, očekivao sam uspeh, ali ne ovako velike stvari. Odjednom smo počeli da osvajamo Ligu Evropa, Superkup Evrope, Kup kralja. Počeo da osećam breme Antićeve generacije i obavezu da osvojim Primeru. Sad više nema nazad! Ubeđen sam da ćemo postati šampioni Španije. Jednostavno, to je stvar sudbine i sam fudbal igra malu ulogu u svemu tome.

Treba li da očekujemo i pehar Lige šampiona?
- Ova sezona je sudbinski predodređena za velike stvari i odlazak među besmrtne. Zvezde su nam naklonjene i sve se dešava pod budnim okom viših sila. Naravno, osvojićemo jedini pehar koji nam nedostaje.

Dakle, istina je da verujete u zvezde i astrologe?
- Tačno je da veliku pažnju pridajem tome, ali ne želim da govorim o detaljima. To je stvar u koju imam poverenja i koja, kao što sami vidite, donosi rezultate. Dokle god bude bilo tako, verovaću zvezdama. Postoje sile koje nauka ne može da objasni i one su svuda oko nas i imaju veliki uticaj na naše živote.

Prvi pehar u Evropi osvojili ste baš u Atletiku?
- Da. I to kakav - „dupla kruna“! Bilo je kao i sad. Imali smo ekipu kojoj niko nije pridavao značaj, a Barselona i Real imali su preskupe zvezde. Protutnjali smo Primerom, 39 kola smo bili na čelu tabele.

Kakvo je vaše mišljenje o Antiću i Pantiću?
- Antić je napravio veliku stvar. Stvorio je istoriju i zahvalan sam mu na tome do kraja života. Ta sezona je trasirala moj dalji put. Njegova smirenost i hladnokrvnost u najtežim momentima gurala nas je napred. Ono što je Antić bio na klupi, to je Pantić bio na terenu. Bili smo spremni da umremo jedan za drugog. Ta 1996. bila je jedna od najlepših godina u mom životu, čak sam osvojio i srebro na OI u Atlanti.

Suđeno vam je da s autsajderima osvajate trofeje?
- U pravu ste. Kad sam stigao u Lacio, bilo nas je čak šestorica iz reprezentacije i već prve sezone osvojili smo „duplu krunu“ i igrali četvrtfinale LŠ. Opet se ponovila situacija iz Atletika. Milan, Juventus, Inter imali su megazvezde, ali je sudbina nama dodelila pehare.

Sećate li se poslednjeg kola?
- Takve stvari se pamte do smrti. To je bila najluđa završnica Serije A ikada! Pobedili smo na Olimpiku, a onda zajedno s punim stadionom 45 minuta čekali kraj u Peruđi. Kad je sudija odsvirao kraj, bili smo van sebe. Dugo smo se gledali i nismo verovali da smo osvojili „skudeto“. Ponavljam, to su one situacije kad fudbal nije igra, već pitanje rasporeda zvezda, sudbine i božije volje.

Opet ste imali Srbe u timu?
- Ha-ha-ha... Tačno tako. Miha je bio pravi vođa na terenu, izuzetno snažna ličnost, prek, ali pravičan i autoritativan, pravi komandant. Deki je bio klinac gladan uspeha. Proveo sam prelepe trenutke igrajući s njima.