Postavljanje Vladana Lukića na čelo kluba bio je pokazatelj da Zvezda nezaustavljivo tone na dno

Vest da je nekadašnji prvak Evrope i sveta od strane UEFA izbačen iz svih evropskih takmičenja odjeknula je kao pucanj Gavrila Principa u Sarajevu 1914. godine. Samo što ovog puta nije ubijen okupator, već teško ranjen jedan fudbalski klub. Taj klub nekad su poštovali svi, od Gvadalahare do Velingtona. Da stvar bude gora, Crvena zvezda je jedan od 22 osvajača najelitnijeg evropskog takmičenja.

Raspad Jugoslavije, ratovi, sankcije, beda, muke, stradanje, ekonomska kriza, kriminal uzrok su sloma Crvene zvezde. Niko tada nije razumeo da je vreme socijalističkog samoupravljanja prošlo. Nastupilo je novo doba. U novim okolnostima Zvezda je tumarala i lutala.

Loš izbor kadra, igrača, trenera, skauta, nagomilavanje dugova, brojne pronevere i zloupotrebe, amaterizam i diletantizam u vođenju klupske politike sve više su uništavali Crvenu zvezdu. Poslednji čin te tragedije je izbor Vladana Lukića za predsednika kluba. To je bio najbolji pokazatelj da Zvezda nezaustavljivo tone. Prosečni fudbaler sa skromnom karijerom, bez iskustva, ugleda, ozbiljnih kontakata, pristao je da sedne u fotelju u kojoj su nekad sedeli ljudi od integriteta i autoriteta.

Vrlo brzo postalo je jasno da je Lukić samo pajac na koncu kojim upravlja pravi šef tog kluba. Taj čovek iz senke, Mefisto, prethodno je obavio „uspešnu“ misiju u KK Crvena zvezda. Pod njegovom dirigentskom palicom osnivač srpske košarke KK Crvena zvezda oteran je u stečaj. Ista sudbina osmehivala se i fudbalskom klubu. S takvima, ali i s gomilom drugih opskurnih likova, koji su činili tzv. upravu i skupštinu kluba, Crvena zvezda stiže do samog dna.

Zvezda je postala klub koji je razvaljen, slomljen i potpuno upropašćen! Nova uprava, predvođena Džajićem, koja je dovedena 2012. godine, uspela je da prekine istorijsku dominaciju Partizana. Međutim, to se pokazalo kao besmisleno, jer nedugo nakon proslave UEFA saopštava da je srpskom šampionu zabranjeno da učestvuje u evropskim takmičenjima zbog finansijskih problema i dugova prema igračima.

Potpuni apsurd, titula koja ništa ne vredi! Osvojen je šampionat da se ne bi igrala Evropa. Tako nešto ni Ripli ne bi uspeo da režira. Hoće li krivci biti kažnjeni? Neće! Postoji li dugoročna strategija? Ne postoji! Šta će biti s najvećim brendom jugoistočnog klupskog fudbala? Ne zna se!

Jedno je sigurno, Crvena zvezda se danas nalazi na najnižim granama još od osnivanja. Prokletstvo koje je bačeno na fudbalski klub dolaskom Lukića još uvek egzistira.