ODLAZAK PARTIZANOVE LEGENDE: Preminuo Blagoje Paunović

Paunović je dres ’crno-belih’ nosio 524 puta, postigao je pet golova, a boje Partizana branio je od 1965. do 1975. godine, i mnogi ga smatraju jednim od najboljih fudbalera u istoriji kluba iz Humske.

Po broju utakmica u Partizanu treći je na večnoj listi, a više nastupa od njega imaju samo Momčilo Vukotić i Saša Ilić.

„O ljudskim kvalitetima Paćka mogu suditi samo oni koji su mu bili bliski, kako u klubu, tako i porodici. Bio je dobričina, laf , voljen i odani drugar, bez dlake na jeziku, što je mnogima smetalo, pa su ga se radije klonili. Njegova dobrota i prostodušnost zasigurno je omela njegovu još bolju igračku i trenersku karijeru. Po pravilu postavljan je za pomoćnog trenera, jer su u Partizanu dobro znali da Paun kao korektan čovek nikad neće saplitati šefa, što nije redak slučaj u fudbalu. Dobroćudni Paun nikad se nije bunio što nije dobio odgovarajuću priliku u prvom timu Partizana da pokaže svoje veliko trenersko umeće i ogromno fudbalsko znanje“, stoji na sajtu Partizana.

Ponikao je u Partizanu, a zanimljiva je priča kako je i završio u crno-belom dresu, pošto je lagao da ima deset godina, koliko je u to vreme bio uslov da se postane pionir, a zapravo je imao devet.

Tokom bogate igračke karijere, Paunović je igrao i za Utreht, Kikindu, Ouklend Stompers i Sinđelić.

U dresu reprezentacije Jugoslavije odigrao je 39 utakmica i bio je u timu koji je na Evropskom prvenstvu 1968. godine u Italiji poražen u finalu od Italije.

Kao trener, Paunović je vodio španski Logronjes, Teleoptik, Budućnost iz Banatskog dvora, Smederevo i BASK, koji mu je bio poslednji klub. U Partizanu je radio kao pomoćnik Milutinovića, Osima, Tumbakovića i Vermezovića.

Paunovićev sin Veljko je takođe bio fudbaler, a tokom karijere je, između ostalih, igrao za Partizan, Atletiko, Majorku, Ovijedo i Hetafe.