Voleo bih da grešim da klinci koji dolaze žele samo da prođu kroz Partizan, da uzmu što mogu, ali da ne daju previše. Bilo bi dobro da se to promeni, jer uzeće novac preko, no, kada se vrate Partizan će opet biti tu za njih i nečim moraju da ga zaduže, rekao je iskusni napadač

Jedan od najiskusnijih fudbalera Partizana Danko Lazović obreo se minulog leta po drugi put u Humskoj. Posle četiri godine u Rusiji, od kojih su poslednje dve bile prilično traumatične, bio je na prekretnici da li da ostavi fudbal, ali usledio je poziv Saše Ilića i povratak u svoje jato.

"Nije teško prilagoditi se načinu života, koliko pritisku koji nosi taj dres. Ne može svako da nosi taj dres. Jeste lepo, ali robuješ konstantnoj presiji, ne priznaje se ni nerešen rezultat. Ako ne znaš s tim da se nosiš, onda i nisi za Humsku. I ko god misli da su Partizan i Crvena zvezda zbog teškog stanja izgubili tradiciju i vrednost - vara se grdno. Još su to institucije, koliko god mi pokušavali da ih obezvredimo."

Na pitanje, šta se promenilo u Partizanu između prvog i drugog boravka, Lazović odgovara.

"Izgubili smo osećaj pripadnosti prema klubu, osećaj šta Partizan daje mladom čoveku, koliko dobiješ noseći dres. Došao sam kao dete iz Kragujevca i prvo sam naučen da volim klub, da bude najvažniji posle porodice i da se ponašam shodno pravilima. Naučen sam da kada me zaboli zub ne idem kod zubara, nego da se obratim klubu, pa mi klub nađe zubara. Ako je neko bolestan u famili, opet pomoć ide iz baze. Takav Partizan mi nedostaje – familijaran, a nekada je bio takav. Voleo bih da grešim da klinci koji dolaze žele samo da prođu kroz Partizan, da uzmu što mogu, ali da ne daju previše. Bilo bi dobro da se to promeni, jer uzeće novac preko, no, kada se vrate Partizan će opet biti tu za njih i nečim moraju da ga zaduže".

Napadač crno-belih kaže da nikada ne bi prihvatio ulogu predsednika Partizana, ali bi kao trener učinio mnogo.

"Nikada ne bih prihvatio ulogu predsednika Partizana, pa nisam ni razmišljao o tome. Ali bih voleo da pomognem kao trener, čovek u struci - menjao bih upravo taj odnos prema klubu. Pre 15-ak godina su igrači, treneri, sportski funkcioneri Partizana predstavljali statusni simbol u društvu, a danas je fudbaler crno-belih niko i ništa. Sve je obezvređeno. Mnogo radimo da stvorimo nešto, ali stečeno brzo vratimo na početni nivo. Takav smo narod."

(Sport)