Aleksandar Luković: Najlepši je Vaskrs u Srbiji

Posle osam godina provedenih u inostranstvu, fudbaler Crvene zvezde Aleksandar Luković proslaviće sa porodicom vaskršnje praznike u Srbiji.

Nekadašnji reprezentativac je tim povodom sa suprugom Slađanom, sinom Andrejem i ćerkom Unom posetio redakciju Kurira.

Radujem se ko dete

- Iskreno, radujem se Vaskrsu kao malo dete! Jedini koji su srećniji od mene su sin Andrej i ćerkica Una. Srećan sam što ću za najveći hrišćanski praznik, posle toliko godina provedenih u Italiji i Rusiji, biti sa svojom porodicom u Srbiji. Vaskrs ćemo proslaviti u Konarevu, selu pored Kraljeva, u kom živi moja porodica. Blizu su i suprugini roditelji, pa ćemo svi konačno biti na okupu - počeo je razgovor za Kurir Aleksandar Luković.

Fudbaler Crvene zvezde otkrio nam je kako se slavio Vaskrs u vreme kada je on bio dete.
- Uz Božić i Badnji dan, to je bio najveći praznik u mojoj kući. Sećam se da smo uvek imali nedeljni ručak i da smo nas osmoro, koliko nas je tada bilo u porodici, ceo dan bili zajedno. Od kuće sam zbog fudbala otišao sa 13 godina, ali sam uvek verske praznike slavio sa porodicom. Aleksandar Luković je četiri godine živeo u Italiji, gde je igrao za Askoli i Udineze.
- Malo je čudno, ali za razliku od Italijana, mi Srbi više pridajemo značaj verskim praznicima. I oni poštuju, naravno, mada su nekako ravnodušni prema tradiciji. Nikada za katolički Vaskrs nismo igrali utakmice i uvek smo bili slobodni da budemo s porodicama.

U zoru u crkvu

Lepe utiske porodica Luković nosi iz Rusije, gde su četiri godine živeli u Sankt Peterburgu.
- Rusi slično, ako ne i i isto slave Vaskrs kao mi Srbi. Jedino što su redovniji u crkvi na bogosluženju. Sećam se da smo na službu išli u četiri sata ujutro, a crkva je bila puna ljudi. Pre toga post i pričest, a Vaskrs se slavio tri dana. U Sankt Peterburgu sam se osećao kao kod kuće. I klub je to poštovao, pa smo bili slobodni od Velikog petka.