Ivan Gvozdenović za pet godina boravka u Albaniji nikad nije imao neprijatnosti

Uskrs u Tirani. Na trpezi srpski specijaliteti, sa zvučnika naša muzika, a u gostima - Albanci. I svi zadovoljni, veseli. Ne bi moglo ni da bude drugačije kad je domaćin Ivan Gvozdenović.

Bivši kapiten Crvene zvezde za pet godina, koliko živi u Albaniji, nikad nije imao neprijatnosti. Nekadašnji srpski reprezentativac i jedan od najboljih stranaca u istoriji belgijskog Briža zimus je okončao igračku karijeru u Kuksiju iz Tirane i istog momenta postao pomoćni trener u klubu.

- Stekao sam mnogo prijatelja u Albaniji. Nikad nisam gledao ko je koje nacionalnosti, koje je vere, koje boje kože, zato me i poštuju, a poštujem i ja njih, što je normalno jer ipak živim i radim u njihovoj zemlji. Treba biti normalan, lako je biti budala - počeo je razgovor Gvozdenović.

Ranije ste rekli da vam „slučaj dron“ nije poremetio život u Albaniji, a primećujemo da niste ugroženi ni posle „slučaja Caković“?
- Stvarno mi je žao zbog oba ta slučaja, ali verujte mi da nisam iz te priče i ne bih je komentarisao. Za pet godina života u Albaniji niko mi nije prebacio zbog toga što sam Srbin, a nikome nisam ni dao povoda za to. Mogu reći da uživam u Tirani i da ogromna većina Albanaca uopšte nije toliko loša kao što se misli. Naprotiv, znam mnoge koji cene srpski fudbal, a dok nisam došao ovde, nisam ni bio svestan koliko vole Crvenu zvezdu.

Prošle godine je bilo mnogo Srba u albanskom fudbalu, ove godine ih je znatno manje?
- U Albaniji sam osvojio tri titule prvaka, dva puta Kup i dva Superkup. Ovde me zaista poštuju i nema razloga da ih napustim. Ušao sam u trenerske vode, trenutno sam pomoćni trener Kuksija, a ambicije su mi da postanem prvi. Dobro u svemu ovome je što smo prvi na tabeli i što igramo polufinale Kupa, pa smo u prilici da osvojimo duplu krunu. Nadam se da ćemo uspeti.

Koliko često vas porodica posećuje, znamo da vam supruga Nataša i sin Stefan žive u Beogradu?
- Stefan ide u peti razred i zato su u Beogradu. Hvala bogu, nedavno je otvorena direktna avio-linija Beograd-Tirana, tako da se često viđamo. Sat vremena traje let, a ranije smo morali preko Podgorice ili Rima, što je bilo mnogo komplikovanije.

Kako izgleda Uskrs u Tirani?
- Veliki broj Albanaca slavi Uskrs. S njima obeležavam praznik. Kupim jagnje, oni donesu jaja i ispadne fešta. Ima mnogo pravoslavaca ovde, a u Tirani postoji i velika pravoslavna crkva, tako da poštujem sve običaje. S Albancima se zaista odlično slažem, a ove godine će mi za praznik društvo praviti i Profa Radanović. On je nedavno postao direktor kluba i zaista sam srećan što posle perioda u Zvezdi sad i ovde sarađujemo. Njega, takođe, izuzetno cene u Albaniji.

Zvezda u srcu
LALATOVIĆU ŽELIM TITULU

Koliko pratite dešavanja u Crvenoj zvezdi i kako ocenjujete rad bivšeg saigrača, a sada trenera Nenada Lalatovića?
- Skoro sam se čuo s Lalatovićem, kad je Zvezda bila u mom rodnom gradu Boru. Naravno, redovno pratim dešavanja na Marakani. Nadam se da će Zvezda uspeti da odbrani titulu i da će joj konačno doći bolji dani.

Meč visokog rizika
BIĆU UZ „ORLOVE“ U ALBANIJI

Šta se može očekivati na kvalifikacionom meču između Srbije i Albanije u Albaniji?
- Do te utakmice ima još dosta vremena i teško je reći unapred da li bi moglo biti nekih problema. Nadam se da će posle onog drona i prekida u Beogradu pobediti razum i sport, da će sve proći u najboljem redu. Naravno, navijaću za Srbiju i biću uz „orlove“.

Zakasnio na avion
ALBANCI ME KUPILI IZ ČETVRTOG POKUŠAJA

U Albaniju ste došli 2010, posle kraće epizode u Vojvodini?
- Tri puta sam odbijao Albance. Četvrti put kad smo se dogovorili, nije bilo direktnog leta iz Beograda za Tiranu, nego sam morao da idem preko Rima ili Podgorice. Pokojni tast me je tada vozio na aerodrom i zbog gužve u gradu zakasnimo na let koji je išao za Rim, a potom Tiranu. Pre toga nikad nisam zakasnio ni u školu, ni na trening, a kamoli na avion. Rekao sam sebi da je ovo možda neki znak i da treba da se vratim kući, ali sve je ispalo super.