Žarko Zečević za Kurir: Partizan me ne zanima, možda dođem u Savez

Ključna figura za sve uspehe FK Partizan krajem prošlog veka bio je tadašnji generalni sekretar Žarko Zečević, koji u ekskluzivnom intervjuu za Kurir otkriva da se nikad ne bi vratio u Humsku, ali da će možda preuzeti neku funkciju u FSS ili KSS.

Kako ste uspeli da na čelo Partizana dovedete Zorana Popovića?
- Ne bih rekao da sam ga ja doveo. U proteklom periodu se iskazala potreba da se nešto menja i postojala je određena grupa ljudi koja je želela promene, a to je bilo i moje mišljenje. Staroj upravi s Draganom Đurićem na čelu ne može se mnogo zameriti kad su sportski rezultati u pitanju jer su uzeli pet titula, igrali Ligu šampiona i Ligu Evrope, ali nisu učinili nikakav napor da se poboljša infrastruktura kluba.

Pa i vi ste mnogo puta obećavali izgradnju stadiona, pa od toga nije bilo ništa?
- Činjenica je da je Partizan završio regulacioni plan, prošao plansku komisiju, ali je onda sve stopirano. Neću da kažem ko je to učinio, nek se sam prepozna. Da nam je to tada dozvoljeno, imali bismo najmoderniji stadion u ovom delu Evrope.

Tvrdite da ste imali i novac za moderan stadion?
- Godine 2006. nije bilo krize, bilo je svih uslova da se sve završi, a imali smo predugovore s potencijalnim vlasnicima hotela i šoping-mola. Sad je veliko pitanje da li može sve to da se uradi. Osnova svega je spor s Vojskom, koji je, po mom mišljenju, vrlo čist, i da postoji malo dobre volje, to bi se lako rešilo. Kad nam vrate stadion, onda postoje uslovi da se priča na tu temu.

Koliki problem može da bude to što i Crvena zvezda ima iste ambicije, a stadioni su veoma blizu?
- Koliko se ja sećam, Zvezda nije imala plan da pravi šoping-mol, nego biznis-centar, ali ni to nije problem. Uzmite za primer Lisabon, gde su stadioni Benfike i Sportinga takođe na 500 metara, što nikome ne predstavlja problem.

Kakvo je zapravo stanje stadiona Partizana?
- Nikakvo. Da ga nismo sanirali 1980. ili 1981, dok sam bio generalni sekretar JSD Partizan, već bi se srušio. On više ne ispunjava ni propise UEFA i oni nam već dugo gledaju kroz prste, a ne znam dokle će.

Znate li da se zaposleni u Partizanu trenutno dele na Zekinu struju i one druge?
- Ne znam za to, ali nisam operativno vezan za klub, niti bilo šta odlučujem, tako da mi je to malo čudno. Trenutno je u Partizanu mnogo onih koji su tu još iz mog vremena, nekima sam verovatno ostao simpatičan, drugima možda ne, ali ne vidim zašto bi neko imao razlog da me mrzi.

Priča se da ste aktuelnu garnituru doveli u klub kao deo dogovora s aktuelnom vlasti u zemlji?
- Nemam dogovor s vlasti, niti radim u interesu vlasti i moj jedini interes je Partizan, a svaka druga insinuacija počinje da me vređa. Te priče i intrige nemaju veze s životom. Nema nikakvog dogovora, niti postoji neka kontrausluga, štaviše, ne mogu ni da zamislim šta bi to moglo da bude.

Uporno tvrdite da niste doveli ovu upravu, a Nenad Bjeković je izjavio da svi znaju da je to vaše delo?
- Ne bih to komentarisao. Rekao sam šta sam rekao i nema potrebe više pričati o tome.

Dobro, a u kakvim ste odnosima vas dvojica?
- U dobrim smo odnosima. Trčimo zajedno tri puta nedeljno i to najbolje govori o našem odnosu. „Đavo“ je i dalje brži i izdržljiviji, ali ga nekako pratim.

Čime se trenutno bavite?
- Specijalni sam savetnik generalnog direktora „Energoprojekta“, ekonomista sam i učestvujem u ugovaranju određenih poslova. Imam osećaj za posao, dobre kontakte u inostranstvu i radim na tome da se određeni projekti realizuju u Srbiji. Tako je bilo s fabrikom sumporne kiseline i topionice u Boru, a uveren sam da će Srbija od toga imati velike korist.

Dakle, radna knjižica vam je u „Energoprojektu“?
- Tako je. To je moja osnovna delatnost, a energetikom se bavim privatno. Odnosno, suvlasnik sam jedne male hidroelektrane.

To je ona što je izazvala zagađenje vode u jezeru Vrutci?
- To su neistinite tvrdnje. Pomenuta elektrana nema nikakve veze sa zagađenjem i pojavom algi, što je utvrdila i nezavisna komisija sačinjena od eksperata u toj oblasti. Nekom je bilo potrebno da svoje postupke opravda napadajući drugog, ali ja sam valjda uvek idealan za napade.

Imate 65 godina, kako sve to postižete i kad planirate da idete u penziju?
- Imam staža više nego što treba za odlazak u penziju, ali radiću dokle budem mogao.

Da nećete možda da se vratite u sportske vode?
- Imao sam oca i on mi je bio najbolji savetnik i mentor, govorio mi je: „Nemoj nikad da se vratiš tamo gde si bio uspešan jer nikad nećeš ponoviti takav uspeh“.

Da li se to odnosi isključivo na Partizan ili na sport uopšte?
- Povratak u Partizan sigurno ne dolazi u obzir, a što se sporta tiče, sve je moguće.

To znači da nije isključeno da dođete u fudbalski ili košarkaški savez?
- Jedino je sigurno da nikad neću biti ministar sporta, a za ovo ostalo ćemo videti. Sport je nešto za šta sam se opredelio kad sam imao 11 godina i to je ono što volim. Dok je živ, čovek ima nove izazove, ali ne zavisi sve od mene i postoje neki drugi faktori, a pitaju se i drugi ljudi.

Mnoge zanima kako to da ste uvek vi bili izopšteni iz istraga?
- Ispitivalo se poslovanje, nije da nije i dokazano je da nije bilo ničega nezakonitog. Ponašao sam se uvek onako kako me je otac savetovao i radio u skladu s trenutnim okolnostima, mogućnostima, socijalnim i radnim uslovima. Ovde je najlakše da nekoga optužite i dezavuišete i na taj način sklonite s određene funkcije, ja sam radio po savesti i zakonu.

Za kraj, priča s vama ne može da prođe bez neizbežne teme sukoba s navijačima Partizana?
- Sve je krenulo posle utakmice protiv Borca iz Čačka, kad je Dragan Ćirić šutirao penal, a oni mu zviždali. E, pa ne može tako. Dobijete 300 besplatnih karata, a onda zviždite igraču Partizana. Tad je sve puklo. Posle toga su me živog sahranjivali, nosili krstaču kroz grad, vređali mene i članove moje porodice, a niko nije stao u moju zaštitu. Ma, dobro. Bilo je i prošlo, ne bih se vraćao na to.