Kao klinac u rodnom Kostolcu prelazio sam ogromne razdaljine zbog fudbala, posle sam se zasitio na Marakani, a onda i izabrao Spartak pre Teleoptika, kaže Stefan

Titule ne dolaze slučajno, pa ni ova svetska u fudbalu za igrače mlađe od 20 godina nije se tek tako dogodila tihom momku iz Kostolca Stefanu Miloševiću.

Do 11. godine dobio je kućno vaspitanje od roditelja, svakog dana pešačio četiri kilometra do terena lokalnog kluba Rudar, da bi ga onda fudbal odveo u Crvenu zvezdu, primoravši ga da sam prepoznaje šta su zamke života u velegradu. Uspešno se nosio s protivnicima na terenu, odoleo je svemu što se nalazilo van njega, pa danas kao igrač Spartaka slavi trijumf na Novom Zelandu, ubeđen da će ga samo rad voditi ka novim priznanjima u profesionalnoj karijeri.

Da li se u trenucima najvećeg slavlja prisetite svega što ste prošli do Novog Zelanda?
- Uglavnom gledam sadašnjost i šta ću raditi u budućnosti. Pamtim šta sam sve prošao i mogu reći da nije bilo lako. Kao klinac sam četiri godine pešačio po četiri kilometara u jednom pravcu do svog matičnog kluba Rudara kako bih trenirao. Kad sam posle nekoliko godina dobio priliku da biciklom idem do kluba, to mi je bilo kao kada biste mi danas poklonili avion. Nakon toga sam se preselio u Crvenu zvezdu i nastavio da živim odvojen od porodice u 11. godini - kaže Milošević za Kurir.

Kako je bilo živeti odvojen od porodice?
- Sećam se da mi je najteže bilo kada dođe neki praznik, a ja nisam mogao da budem u Kostolcu s roditeljima i bratom. Živeli smo svi od očeve radničke plate, ali pregura se to sve nekako ako čovek zna šta hoće i želi od života.

Kako ste došli u Zvezdu?
- Video me je na jednom selekcionom turniru Mitar Mrkela. Na njegovu preporuku sam došao i počeo da treniram kod Dejana Gluščevića, a istovremeno sam išao u školu „Karađorđe“ u Beogradu.

Zašto ste kasnije prešli u Partizan?
- Posle četiri godine u Zvezdi, došlo je malo i do zasićenja, a malo je uticalo i to što sam oduvek navijao za Partizan. Bez obzira na to opredeljenje, uvek sam igrao srcem za svoju ekipu. Dok sam bio kod crveno-belih, stalno smo dobijali Partizan. I kasnije, kad sam postao crno-beli, zvezdaši su bili uspešniji.

Zašto ste se odlučili za selidbu u Spartak?
- Između kaljenja u Teleoptiku i odlaska iz Partizana odlučio sam se za ovo drugo, jer sam želeo da igram negde superligaški, seniorski fudbal. Izborio sam se za status u Spartaku i mislim da sam napravio pravu stvar, jer već dve sezone igram. Nadam se da ću i kod izbora sledećeg kluba pogoditi metu, a možda se to dogodi već ovog leta.

Sve za narod
OSEĆALI SMO PODRŠKU NA NOVOM ZELANDU

Kad ste postali svesni svog podviga na Novom Zelandu?
- Puno mi je srce, kao i svim mojim saigračima, kada vidim koliko je naš uspeh značio narodu u Srbiji. Osećali smo mi tu podršku i na dalekom Novom Zelandu, ali tek kad smo došli na Surčin, mogli smo da shvatimo koliko su ljudi u zemlji bili uz naš tim i koliko im je bila potrebna ovakva pobeda u fudbalu - kaže Milošević.