Kapacitet stadiona biće smanjen za nešto više od 2.000 sedišta

Dugo očekivana utakmica fudbalskih reprezentacija Albanije i Srbije u kvalifikacijama za Prvenstvo Evrope, ipak će se igrati u Elbasanu, pošto UEFA nije dala "zeleno svetlo" renoviranom stadionu u Skadru, saopštila je Fudbalska asocijacija Albanije (FSHF).

Prema rečima portparola albanskog saveza Jona Dervišija nije u pitanju kašnjenje sa radovima na stadionu "Loro Borići", u koji su Albanci uložili 12 miliona evra, nego UEFA ne želi da se utakmica tako visokog rizika igra bez prethodnog testiranja. Zato se pribeglo prvobitnom rešenju, pa će se meč igrati u Elbasanu.

Utakmica Albanija - Srbija u tamošnjoj javnosti najavljuje se kao najvažnija u istoriji, s obzirom na to da Albanci imaju priliku da pobedom izbore prvi plasman na Prvenstvo Evrope. Sa druge strane, Srbija nema šanse da se kvalifikuje, ali motiva ima napretek, pogovotovo posle odluke Suda za arbitražu u sportu iz Lozane da bodove sa prekinutog meča između dva tima u oktobru u Beogradu dodeli Albancima.

Posle te odluka došlo je i do prepiske dva premijera, Edija Rame i Aleksandra Vučića, koji bi prema najavama zajedno trebalo da gledaju utakmicu. Vučić je tada poručio Rami da će Srbija pobediti na terenu, bez obzira gde se bude igralo.

Utakmica između Albanije i Srbije igra se 8. oktobra, a stadion "Elbasan arena" ima kapacitet od 12.800 gledalaca.

Peti po veličini stadion u Albaniji je rekonstruisan. Rekonstrukcija je podrazumevala zamenu trave, reflektora, izgradnju novih svlačionica i sale za medije, uređenje svečane lože sa 400 mesta, ali će kapacitet biti smanjen za nešto više od 2.000 sedišta.

Elbasan je grad sa nešto više od 80.000 stanovnika po popisu iz 2011. godine i nalazi se u centralnoj Albaniji, 50 kilometara južnije od Tirane. Osnovan je 1466. godine na mestu gde je ranije postojala rimska tvrđava uz glavni put od Jadranskog mora ka Vizantiji, pa Grci i danas za ovaj grad imaju naziv Njukasl (Nova tvrđava).

U centru grada postoji pravoslavna crkva, a oko sedam kilometara izvan grada postoje stari manastir i pravoslavna crkva gde su od 1381. do 1995. godine čuvane mošti Jovana Vladimira, vladara Duklje, najistaknutije srpske kneževine tog doba.