VIJERA OTVORIO DUŠU: Nikog neću voleti kao moju Edinu, svaki gol je za nju

Fudbaler Crvene zvezde ni sedam meseci posle životne tragedije ne može da prestane da misli na svoju verenicu

Junak trijumfa fudbalera Crvene zvezde nad Partizanom u 149. večitom derbiju podelio je s Kurirom svoju životnu priču koja nikoga ne može ostaviti ravnodušnim.

Portugalac koji je u februaru izgubio svoju verenicu Edinu, koja je preminula od raka, rekao nam je da ona i dalje živi s njim i da s njom i dalje razgovara i govori joj sve ono što mu se dešava u Srbiji.

Golove na derbiju posvetio si svojoj tragično preminuloj verenici Edini. Šta si osećao kada si gledao u nebo posle golova na derbiju?
Ne prođe nijedan trenutak a da ne mislim na nju. Nas dvoje smo imali pravu ljubav koja će za mene trajati dok sam živ. Golovi su bili za nju, a dok sam ih slavio, govorio sam kako bih voleo da je sa mnom na stadionu i kako bi bilo lepo da se zajedno radujemo. Mnogo bih voleo da je živa - nije krio emocije Vijera.

Pokazivao si tetovažu na ruci, da li je ona posvećena njoj?
Jeste. To je naš znak. Svaki gol koji dam je za nju. I tako će biti dok sam živ!

Da li ti smeta što je tvoja životna tragedija postala javna?
Ne smeta mi. Ni najmanje. U Portugalu i Rusiji svi znaju kroz kakav sam pakao prošao. Pričam o tome kako bi i drugi ljudi koje zadesi ista nesreća znali kako da se ponašaju u takvim trenucima. Da mogu i moraju da se bore s tim.

Koliko je teško posle svega izaći jači i čvršći i tako nastaviti život?
Uh, uh, uh... (Ugu su se pojavile suze u očima) Možda izgledam jak, ali verujte da nije tako. I dalje osećam bol. Prošlo je mnogo vremena, a meni je i dalje teško.

Da li je istina da si zbog svega hteo da ostaviš fudbal?
Jeste. Hteo sam sve da batalim. Kada je Edini bilo baš teško, četiri meseca nisam igrao fudbal. Vratio sam se iz Rusije u Portugal i proveo sve vreme uz nju. Do kraja. Ona je plakala i rekla mi je da moram biti jak. Da ni po koju cenu ne smem da uništim fudbalsku karijeru. Da i kada ona bude na nebu, ja ostvarim naše zajedničke snove, sve ono o čemu smo sanjali i maštali.

Koliko je lična drama uticala na tebe kao čoveka?
Mnogo. Samo jedan detalj ću vam reći. Možete da zamislite koliko je teško ići na trening i koncentrisati se na fudbal kad voljena osoba ostane da leži kod kuće, a ti si svestan da nikako ne možeš da joj pomogneš.

Posle svega, da li ćeš moći ponovo da se zaljubiš u neku drugu osobu?
Ne! Teško mi je da o tome govorim. Baš teško pitanje si mi postavio. Edina je bila i ostala moj život. Mislim da se više nikada neću moći da se zaljubim.

Kako se osećaš u Srbiji i kako ti se sviđa život u Beogradu?
Meni je ovde fenomenalno. Neverovatan grad! Oduševljen sam životom i narodom. Srbi su po karakteru slični Portugalcima. Čuo sam i da je ovde zima daleko blaža nego u Moskvi, tako da neće biti problema.

Šta najviše voliš u Beogradu?
Volim da prošetam centrom grada, posebno noću. Nađem mir kad odem na Kalemegdan. Tamo se osamim i pričam s Edinom. Opustim se i maštam kako bi bilo lepo da je ovde pored mene.

Kako su te prihvatili saigrači u Crvenoj zvezdi?
Od prvog dana sve je super. Ali tek poslednjih nedelja osetio sam ekipu kako treba. Dišemo kao jedan, imamo jedinstvo i slogu koja donosi rezultat. Momci su super. Svi imamo zajednički cilj, a on je da budemo prvaci Srbije i da na leto napadnemo Ligu šampiona.

Koliko dobro poznaješ Nemanju Matića i šta ti je on rekao o Zvezdi?
Upoznali smo se dok smo igrali u Benfiki. Rekao mi je da ne razmišljam mnogo i da dođem u Zvezdu. Stalno se dopisujemo. Poslao mi je svoju fotku u Zvezdinom dresu kad je imao 18 godina i poručio mi da moramo biti šampioni.

Možeš li da uporediš Crvenu zvezdu i Benfiku?
To su dva velika kluba, evropska šampiona. Benfika je bogatija, stalno igra Ligu šampiona, dok je Crvena zvezda u krizi, ali verujem da će vrlo brzo izaći iz nje.