Saigrači me zovu „filozof“ jer na pripreme nosim skripte i knjige, kaže igrač Radnika iz Surdulice

Tipičnu sliku srpskog fudbalera kao bahatog i razmaženog mladog momka prepunih džepova a poluprazne glave u potpunosti ruši kapiten Radnika iz Surdulice Miloš Krstić, koji je završio master na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu!

I ne samo to: ovaj defanzivac Surduličana - koji je zbog NATO bombardovanja s Kosova i Metohije pobegao u Beograd i sve vreme studija, koje je završio u roku, bio na budžetu - važi za jedinog fudbalera u srpskom prvenstvu s fakultetskom diplomom!
- Nakon završene Pete beogradske gimnazije 2007. godine, upisao sam se na Saobraćajni fakultet u Beogradu i osnovne studije završio u roku, stekavši zvanje diplomiranog inženjera saobraćaja. Odmah sam otišao na master i diplomu dobio već naredne godine. Imao sam sreće što sam sve to vreme igrao za beogradske klubove, pa mi nije bio problem da uklopim treninge, predavanja i ispite, a važno je bilo i to što sam zbog dobrog proseka konstantno bio na budžetu - kaže Krstić i nastavlja:

Ne kaje se

- Zbog fudbala sam propustio brucošijade, saobraćijade, studentske žurke i apsolventsku ekskurziju, ali nije mi žao jer je fudbal moja velika ljubav. U stvari, kajao bih se da sam napustio fudbal i posvetio se samo nauci ili obrnuto. Ovako sam pokušao da nađem neki kompromis. Nadam se da ću igrati još pet, možda šest godina i da ću se posle toga posvetiti svojoj profesiji.

Smejali su mu se

I dok odlazak na pripreme fudbaleri uglavnom koriste za igranje igrica, piskaranje po društvenim mrežama i čitanje žute štampe, Krstić je to vreme trošio na „štrebanje“.
- Često sam na pripreme nosio skripte i knjige, a bilo je slučajeva da mi, kad uđemo u neku raspravu, saigrači kažu: „Jao, vidi ga ovaj filozof“. Ali sve je to uvek bilo simpatično. Svestan sam da nije baš uobičajeno da profesionalni fudbaler ima fakultetsku diplomu, i to državnog fakulteta, ali eto, nisu baš svi fudbaleri onakvi kakvim ih javnost zamišlja.

Selekcija
NAJTEŽA PRVA GODINA

Miloš Krstić kaže da mu je najteži period na fakultetu bio dok je bio brucoš, a da je kasnije sve bilo mnogo lakše.
- Saobraćajni fakultet je takav da je prva godina najteža i na njoj se pravi selekcija. Ko to izdrži, taj nastavlja dalje. Prebrodio sam to, a potom su došli stručni predmeti, koji su za mene bili naročito zanimljivi. Što se posla tiče, kad završim karijeru, voleo bih da ostanem u fudbalu, ali sigurno ne kao trener - kaže Krstić.

Dilema
ZAPITAM SE NEKAD ŠTA ĆE MI SVE OVO

Sa svojih 26 godina, Krstić je imao nekoliko situacija kad je hteo da napusti fudbal i vrati se nauci, ali uvek se predomišljao u poslednjem trenutku.
- Bilo je situacija da, kad igram na nekom teškom terenu ili po lošem vremenu, zapitam sebe: Dobro, bre, šta će ti sve ovo?, ali brzo se predomislim. Volim fudbal, želim da ga igram što duže, a onda ću se posvetiti profesiji, mada znam da ni s fakultetskom diplomom nije lako naći posao - kaže Krstić.