ZLATNI SELEKTOR VELJKO PAUNOVIĆ: Orlićima sam rešavao i ljubavne probleme

Titula svetskog šampiona s omladinskom reprezentacijom Srbije donela je Veljku Paunoviću zvanje zvanično najboljeg srpskog trenera, a metode koje je primenjivao tokom trogodišnjeg rada s tom grupom momaka daleko su od uobičajenih.

Poznata je priča da je na društvenim mrežama otvarao grupe pomoću kojih je bio u svakodnevnom kontaktu s „orlićima“, a u intervjuu za Kurir novi trener Čikago fajersa otkriva kako je s ovim mladim momcima rešavao i ljubavne probleme.

Kad već niste prihvatili da ostanete u FSS, očekivalo se da odete u neki jak evropski klub - kako i zašto ste odabrali Čikago?
- Ništa nije bilo iznenada. Razgovarao sam s ljudima iz Čikaga neko vreme, vagao sve aspekte i onda na kraju odlučio da prihvatim ponudu. Za mene je vrlo važno što sam došao u klub gde sam nastupao i kao igrač, gde osećam pripadnost i gde imam mnogo prijatelja. Takođe, veoma je bitno što smo postavili takve temelje da idemo sve polako i iz početka - kaže Paunović.

Biti igrač ili trener u Čikagu verovatno znači biti u stalnoj senci košarkaškog kluba Čikago Buls.
- Čikago je najsportskiji grad u Americi, a klubovi u ovom gradu imaju sjajnu saradnju. Dobio sam pozivnicu da, kad stignem u Ameriku, odem na jednu utakmicu Bulsa, gde bi me klub predstavio i košarkaškim navijačima. Sigurno ću prihvatiti taj poziv.

Koliko je zapravo američka liga različita od evropskih?
- Sve je mnogo specifičnije. U SAD je fudbal u ekspanziji, svake godine u Ameriku dolazi ogroman broj velikih zvezda, što ovaj sport čini još atraktivnijim. Stadioni su puni i mečevi su kvalitetni.

Možda i vi dovedete nekog od zlatnih „orlića“?
- Bilo je govora o tome da dođe neko s ovih prostora, da ne otkrivam ko, ali zasad su šanse male.

Svesni ste da ste uspehom na Novom Zelandu obezbedili mesto u istoriji?
- Osećam se veoma srećno što sam bio deo toga. Radio sam s odličnom grupom momaka i trudio se da u najosetljivijem periodu tranzicije između omladinskog i seniorskog fudbala izvučem najbolje iz njih i stvorim ih kao igrače i ljude. Oni su pokazali koliki kvalitet poseduju i u kom god klubu da se pojave, prave razliku.

Imajući u vidu da su to sve mladi momci, da li vas pitaju i za neki savet van fudbala, recimo, o devojkama?
- Dešava se, kako da ne. Za tri godine takvih situacija je bilo nekoliko, ali evo, daću najupečatljiviji primer. Tokom SP na Novom Zelandu, uoči utakmice protiv Mađarske, u holu hotela smo čuli kako se jedan reprezentativac preko telefona raspravlja s devojkom. To je, naravno, bilo nešto što je samo on mogao da reši, ali mi smo bili tu da mu pomognemo i verujem da mu je to mnogo značilo.

I kako se završila ta priča?
- Nismo ulazili u detalje, ali on je najnormalnije nastavio da radi s ekipom i do kraja Svetskog prvenstva nije pokazivao nikakvo negativno ponašanje zbog toga.